Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Moji literarni pokušaji


106 replies to this topic

#21
browny2x

browny2x

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 20 posts
  • 7 thanks

Najprije, hvala na odgovoru - i hvala na trudu s čitanjem, posebno s obzirom na to da većina ljudi ne voli radove tipa ljubića, sladunjave i srcedrapajuće... s obzirom da je ovo tek u nastanku i imam još toga napisanoga ali nikako da sve prepišem i stavim sve kamo treba. između početka i sadašnjeg prvog poglavlja ide sigurno još jedno poglavlje, a razmišljam i da dodam još jedno... sami početak tek kasnije dolazi u kontekst - al radnju sam zamislila tako da se odmah ne dokuči o čemu je riječ, da ne otkrijem sve odmah...

priča je zamišljena kao ono kad se između dvjoje praktičkih stranaca dogodi prilično veliki klik, iskra koja ih vuče jedno drugome bez ikakvog razumnog objašnjenja - ako vam nije previše bezvezno, ali meni se dogodilo nešto slično pa znam da je moguće da se dogodi takva situacija... tako da je od tu potekla mogućnost tako nečega... 

još sam u razradi - pišem dijelove pa kasnije pišem nove dijelove da to sve spojim pa mijenjam što bi bilo bolje kuda staviti i pripasati, sve to pišem na tabletu, obično poslije ponoći pa dok me umor ne svlada, tako da sam malo s pravopisom zakazala, ali to sve imam namjeru ispraviti, baš kao što ste rekli, kad uhvatim malo više vremena i kad sve donekle dovedem u red.

 

U svakom slučaju cijenim i bilježim sve kritike i potrudit ću se sve ispraviti u dogledno vrijeme. Niste me obeshrabrili, dapače, pomogli ste mi jako puno da uvidim što sve treba poboljšati. Cijenim svaki savjet, bez obzira pozitivan ili kritičan.

:)  


“If God had intended us not to masturbate he would've made our arms shorter”

as5.gif George Carlin

 


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#22
ledenakraljica

ledenakraljica

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 1 posts
  • 1 thanks

Volim čitati ljubiće. Priča je jako dobro zamišljena i sviđa mi se. jedva čekam nastavak.

naravno, stilski i gramatički treba malo urediti, ali pročitala sam u jednom dahu i nadam se da će nastavak biti senzualan, erotičan i interesantan kao i početak.

Sretno i samo nastavite dalje, jer vam zaista dobro ide.



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#23
browny2x

browny2x

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 20 posts
  • 7 thanks

hvala u svakom slučaju - ima dosta toga napisanog ali je problem što ne stignem sve prepisati jer sam jako kratka s vremenom :) ali cijenim sve komentare dobre i loše :) dobri mi daju motivaciju da nastavim a loši mi daju smjernicu kako da se popravim :) uglavnom hvala svima i čim stignem stavljam dalje


“If God had intended us not to masturbate he would've made our arms shorter”

as5.gif George Carlin

 


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#24
ljiljan

ljiljan

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 13 posts
  • 2 thanks

Dali neko zna nesto o samoizdavastvu preko amazona,koboa?Cula sam da su to distributerski sajtovi i da samo predas rukopis u e formatu,nadalje zavisi od interesovanja publike.Ukoliko platis i reklamu,tim bolje.Naravno,lepo bi bilo da je preveden rukopis na engleski!

Ako neko nesto zna neka podeli to sa ostalima!



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#25
mariannealen

mariannealen

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 16 posts
  • 170 thanks

Hey brownny!  :)

 

Ja sam jedna pozitivna osoba i naravno, pozitivni komentari sa malim skretanjima paznje na neke sitnice. Meni se dopala prica, volim kada je humor u igri :) . Ona prva pricica mi je depresivna...na zalost , ne volim bas te depresivne teme...ova druga je ekstra ;) . Lijepo zamisljena fabula- ako cemo sluzbenim tonom :D , ali necu, nisam ja od toga...znas, ja sam dobila Nagradu ohrabrenja u Francuskoj od Foruma zena Mediterana. Imam neki autoritet u procjeni tvog pisanja ;) . Samo, ja sam imala ozbiljniju temu sa ubacenim humorom, i to se dopada ljudima.  Ako se obracas zenama, to trebas tako nastaviti. Uz to sam psiholog, i znam da trebas procijeniti grupaciju kojoj se obracas. Jedina zamjerkica je da malo skratis one opise i recenice nekih razmisljanja, slozi to sve u jednu-dvije recenice, mora biti efektno. Inace se citaoc/citateljka  zamara time pa pocne to i da preskace. To za gramatiku, zareze,tackice... to nije problem, jednom lijepo sjednes, skoncentrises se i zatim sredis svoj rukopis. Dovoljno si pismena da to mozes ti uraditi, samo pronadji vremena i volje. Psiholozi smatraju da veoma inteligentni ljudi mogu pisati price i knjige pune humora sa kojom mogu nasmijati razlicite naravi/mentalitete/kulture/kvocijente inteligencije/stepen obrazovanja  citaoca.

Uglavnom, samo ti tako nastavi  ;) , vjerujem da si i sama skontala gdje su ti greske (ups, "skontala", vidi se odakle sam, Made in Sarajevo B) ) pa ti nama stavi i nastavak a i sretan kraj  :wub: .

Sretno  ;)



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#26
browny2x

browny2x

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 20 posts
  • 7 thanks

Hvala, hvala na svim komentarima - sve je još u razradi i trudim se da sve sklopim :) a onaj depresivni početak će se tek na kraju povezat s ostalim :) nadam se da ću uskoro završiti i da svakako sam i sama mislila skratiti ona duža razmišljanja, ali to sve nekako mislim raditi kad sve bude gotovo ...  Svakako hvala 


“If God had intended us not to masturbate he would've made our arms shorter”

as5.gif George Carlin

 


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#27
dexdex

dexdex

    Gold Member

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 5,334 posts
  • 168390 thanks

4-22-2014_4-42-41_PM.jpg?async&rand=0.78

 

A room without books is like

a body without a soul                        

 

Vrlo osećajno i mudro, nema šta.

Problem je u tome od koga dolazi ta mudrost.

Tako da evo ti jedna pesmica na brzaka kao nagrada.

 

 

Ko zna zbog čega je to dobro

U praznoj sobi familija drema,
duša napušta telo i pati
a knjiga nema pa nema.
"Kuća bez knjiga, ko telo bez duše!
Kako sam mudar!", ja se prenuh,
Sunce me obasja, u susedstvo krenuh.
Poštenja mi, ne uzimam ja tuđe,
tek jedna-dve za fruštuk da uđe.

Vetar mudrosti zapuhnu me jako.
Tri fakulteta braćala!
Ne može to imati svako.
Crviće svoje zaključane čuvam
iz tužne obesti ljude na pekmez pecam,
kada me napuste svi -
sam ću sebe  u glavu da...



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#28
bibi

bibi

    Gold Member

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 6,164 posts
  • 28614 thanks
  • LocationBD Caffe

Dex i ovo će ti uzeti i objaviti tamo..... :rofl:  :rofl:  :rofl: 



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#29
nela012

nela012

    Bronze Member

  • BD tim
  • PipPipPipPip
  • 2,119 posts
  • 131343 thanks

Primereno, Dex. :yes:


Knjiga dobija život tek čitanjem.

Čitalac joj daje život, sastavljajući slike koje stvaraju imaginarni svet u kojem likovi žive.

(Musso)


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#30
vojtkulak

vojtkulak

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 32 posts
  • 42 thanks
  • LocationKutina

Evo nešto i od moje malenkosti :

 

 

 

kad sam nježno otkopčao i posljednji gumb

odahnula si glasno

kao da je tisuću tona

a ne tek svilena haljina

sa tvojih ramena pala na pod

 

trčkarajući ulicom sve od vatrogasnog doma

pa do tvoga stana

vjetar je razlio miris jorgovana po spavaćoj sobi

ukrao sam te ispred nosa nadolazeće mladosti

a ti si mi Ostavila ugriz na vratu kao

Maleni podsjetnik na ovu noć

 

 

idi samo
bez straha
marija mihajlova
moja mala
ruska princezo
kvaka na ovim
predivnim vratima
optočenih sedefom
moje sumorne poezije
koju si primila
vode u labirinte
mog privatnog pakla

idi samo
ne bih si nikada
oprostio
da zaglaviš ovdje
ni na nebu ni na zemlji
u magli mojih
strahova

za proživjeti sa mnom
treba imati veliko srce
i bezgraničnu ljubav
svako kolebanje
i neodlučnost
povući će te
u crne ambise
ludila
samome vragu u naručje
vrati se
u rusiju
na obalama dnjepra isperi
moje mirise sa kože
a tamo na crvenom trgu
baci se u zagrljaj kakva
naočita moskovljana
i zaboravi
jadran i smokve
i žitom pozlaćena polja
i moje poljupce
i dodire
i odsjaj tuge
u mome oku dok ću te pratiti
tog jutra do stanice
i ruke što će ti mahati
kroz oblake pare
stare lokomotive
a u stvari
će te željeti zadržati

 

Oblaci su sivilom obojili nebo,

stajala si na kraju hodnika,
držeći pticu u ruci
pružila si mi je
na odlasku..
Znaš li,
Koliko sam želio primiti te za ruke
i povesti sa sobom, utopiti te u svom zagrljaju?
Zauvijek!
Sklopio sam oči,
poljubila si me, onako, ovlaš i na brzinu,
kao što prijatelje ljubimo
reda radi, kad ih susretnemo
u vrevi gradskih ulica
žureći kući.
Na zatvorenim vratima zamirisala je tuga.
Hoću li ikad više smoći snage
i doći na treći kat broja 42?
Previše je to stepenica
za puzanje
do tebe,
a ja sam sve
prije nego li mlad
i sve manje spreman puzati.

Krenula je kiša,
zagrebačko nebo je proplakalo za mene.
Na zamagljenom staklu tramvaja napisah :
nedostaješ mi.
Nestala su slova sa stakla do glavnog kolodvora



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#31
browny2x

browny2x

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 20 posts
  • 7 thanks

Još jednu noć bez sna
provodim u tami
širom otvorenih očiju
i osluškujući korake iz sjećanja...
tako poznati al daleki
a znam da više se nećemo sresti,
i bit ćemo u istom vremenu i prostoru,
bit ćemo jedno nasuprot drugome,
al to nećemo bit mi...
zamišljene zvijezde trepere...
ja nisam i jesam sama...
koliko muke i suza s tobom,
koliko bez tebe ne mjerim više,
navikla sam se ovako
da u mračnoj sobi 
u mraku stojiš kraj mene,
bdiješ ko sjenka iako te ne mogu dotaknuti,
al dopuštam si tu iluzíju
kad još uvíjek te osjećam pod kožom,
još uvijek moji prsti pamte svaku liniju tebe,
još usne se sjećaju tvojih...
nestalo je nas,
kao što val izbriše sve sa morske obale 
i našu bit je obrisalo vrijeme... 
al nosím na srcu svaki detalj,svaki je naš...

 

za osobu koju vrijeme ne briše....

 

 

 

Igra

 

Mi smo bili samo igra, 
natjecanje,
tko može dulje, više,
povrijediti, podnijeti,
bili smo samo proba,
kako je to u dvoje,
tko je jači,
tko ima više volje...
Bili samo samo igra,
iako si cijelo vrijeme vodio ti.
Na kraju sam pobjedu odnijela ja;
iako gorka, al je moja...

 

 

 

Ogoljena

 

Gledam u prozor tvoje duše,
u njima se krije poezija.
Odzvanja tako glasno
da dodiruje najskrivenije kutke
mog srca.

Tvoje misli, riječi
upijam u sebe kroz svaku poru.
Tažim njima tajnu žeđ.

Svaki tvoj dodir 
na mojoj koži
kao da je živ 
i kao da gori.
Putuje mojim tijelom
najskrivenijim putevima.

I gladna sam te 
i žedna.
I ovisna.

Plutam na uskoj splavi
što svaki tren je sve uža.
I njiše se i gura me
preko ruba,
u more osjećaja
kojih se bojim.

Ipak, za ovo sam rođena,
da za tebe postojim.


Edited by browny2x, 30 May 2014 - 13:01.

“If God had intended us not to masturbate he would've made our arms shorter”

as5.gif George Carlin

 


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#32
Saša

Saša

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 1 posts
  • 1 thanks

Rado bih pročitala, uz Vaše dopuštenje. Molim Vas. I sama sam opet nakon dugo vremena ponovno počela pisati, nisam još zgotovila. Molim vaše dopuštenje da najprije čitam.



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#33
browny2x

browny2x

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 20 posts
  • 7 thanks

sve što je stavljeno, stavljeno je gore uz dopuštenje da se pročita naravno :) samo naprijed


“If God had intended us not to masturbate he would've made our arms shorter”

as5.gif George Carlin

 


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#34
VladikaUE

VladikaUE

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 2 posts
  • 1 thanks

ODRASTANJE

 

 

 

 

          Kad god se setim te '93 godine, naježim se. Ono ludilo u zemlji i u mojoj porodici nikako ne želim da preživim još jednom. niti bilo ko drugi. Svo ono ludilo imalo je za cenu da se u mom životu događaju ludosti kao na filmskoj traci.Ćale ostaje bez posla, keva radi sve moguće poslove. Od čistaćice do konobarice, ali i to na par dana i gotovo. Bukvalno sam osećao glad. Uveče bih se sklupčao od bilova u stomaku od gladi. Kad keva pita

- Miloše jesi li gladan, ima par jaja, ako hoćeš.

 Ja bih samo odgovorio

- Neka kevo, klopao sam kod drugara, njegova baka pravila uštipke.

          Tog leta mojih par ortaka i ja smo samo nemo posmatrali kako nafrckana ženskadija sa svojim sponzorima odlaze na koncerte u "Sava Centar", u bioskop "Jadran", u sve one silne lux poslastičarnice i picerije, koje smo samo posmatrali sa izloga i obizivali se, doduše više na ženskadiju unutra, nego na hranu i piće. Sve nam je tada bilo uskraćeno. Imati 18 godina, nemati devojku, jer jednostavno izgledaš kao poslednji odrpanac. Rale je jedini navodno imao devojku, koja je zapravo bila ista kao i mi. Dragana, jadno čeljade, upalih obraza, u poluraspalim patikama i okrzanoj majici. Jednino što je na sebi imala "de lux" kategoriju, bile su oči. Gospode kakve su samo to bile oči. Crne, duboke. Dovoljno je bilo da te pogleda, pa da u sebi osetiš nemir. Zaboraviš tada i kako izgleda ostatak te devojke, i kako sam izgledaš. Često smo gluvarili po parkovima na Dorćolu i Kalemegdanu, i sebe sam hvatao da je gledam u te bogate oči. Rale je voleo više od života, bar je tako govorio. Kada nije bio sa njom, davio je satima pričajući šta sprema za nju i sebe. Daki bi tada pretio da će sve zube da mu saspe u grlo, samo da više ne čuje ni jednu reč o njoj i njegovim planovima. Naravno bili smo kao braća, delili sve, ako je imalo da se deli. Taj naš očaj je uvek bio veći od svega ostalog i stiskao nas sve jače, terao nas da se osećamo kao jedan. Dno mi ljubi obraz. Poneki posao, ma kakav, smo tražili svakog dana. Novac ako bi ga zaradio, ostavljao sam kevi, i to samo kevi. Ćale bi ga propio ili verovatnije prokockao na tomboli. Nekako se preživljavalo, a ponos što sam pomagao kevi bi mi bio sve veći.

          Vreme je teklo sporo tih dana. Vrućina i nekakva ustajalost bi samo pogoršavali gorčinu. Sedeli smo u parku i razvlačili priču o tome kako bi bilo fino kad bi mogli na neki "fax". U tom videsmo Raleta, kako se približava sa dignutim rukama i osmehom od uveta do uveta. Miha, se prvi doseti zašto.

-  'Bem ti, pa ovaj je sinoć bocnuo Draganu.

Stvarno je bilo tako. Opet nova tortura, Rale je nadugo i naširoko prepričavao sinoćno iskustvo. Više nije bio toliko siguran u ono što želi sa Draganom. Odjednom mu je u glasu bio prisutan, onaj tračak mačo glupana, koji je završio jedan posao i sada aktivno traži drugi. Čak sam ga i pitao.

- Čekaj bre, šta bi sa svim onim planovima za vas dvoje.

 Samo je odmahnuo, i pobednički rekao

- Zajebi, sad imam veće ciljeve.

Miha, iako najmanji, zverski ga opali u potiljak i besno reče

- Ti si najogavniji tip koga sam ikada upoznao. Trebao bi da te utabam u asfalt, samo da nije ovako mek od ove proklete vrućinčine.

 Rale se samo zateleba u njega u neverici.

-Ja ću da ti pomognem. Dojadio mi je.

Javi se Uroš.

- A ja ću da ga natakarim na karu, pa ću onda da ga stabam. Samo da oseti kako je to biti kučka.

 dodaje Daki.

- Misliš "kučak".

Izlete mi nehotice, iako nisam imao nameru da se javljam po ovom pitanju. Mislio sam na Draganu. Neka čudna tuga se javljala u meni, ali pored tuge još jedno osećanje koje nisam mogao da prepoznam. Ne bar kad bih mislio na nju. Rale se prsio, skoro do pucanja. Nije ga bilo mnogo briga za naše govorancije. Samo se cerio kao kakav retard, i pevušio "probušeni dolar" od "pušenja".

- Hajde, ako budete dobri, možda vam i odam jednu lepu tajnu.

Tiho je pričao i razrogačio oči.

- Da nisi možda opalio i Lepu Brenu sinoć?

Miha nije mogao da prećuti.

- Radi se na tome, obavestiću te kad bude.

Rale jeste bio lepotan, ali mu je mozak radio na rezervi.

- Pa pošto ste mi ortaci, imam izuzetnu vest za vas. Ona mala iz IV-2, ona kovrdžava, Mina mislim da se zove. E pa saznao sam da se mala trpa za kintu.

Miha ga još cednom cepi po tintari.

- Ti nikako da prestaneš da se glupiraš. Kakva bre Mina, jesi li bre otkinuo sa glavom. Najbolja riba u školi se trpa za kintu?

- A ti ako ne veruješ nemoj. Sve sam namestio. Sećate se za onaj poslić od prošle nedelje koji smo uradili. Podigao sam 70 maraka. Svima po 10, samo za Miloša 30, on je radio dva dana sam.

Rale mi pruži novac. Potpuno sam zaboravio na njega. Mislio sam da su nas ispalili. Ali tek što sam krenuo da ga strpam u džep, Rale mi ga istrgnu iz ruke.

- Šta to radiš? Vraćaj to!

- Samo polako, polako... Dogovorio sam sve. Mina će biti u staroj kući Vojinovića, prekosutra u ponoć. Za 50 maraka će da se kresne sa nekim od nas.

- Niko nema te pare sam.

Uroš je bio neutešan. Mina mu je zapala za oko još od prve godine srednje.

- Miloš ima. Juče je "ubrao" 20 marona, i sad 30, eto mu ga, može da je kresne.

- Beži bre budalo, te pare mi trebaju za druge stvari.

Vratih novac, i brzo ga strpah u džep.

- Ma verujem ti, ali Mina je u pitanju. Znam da si se i ti ložio na nju. Ajde nemoj da se praviš nevinašce. Inače, društvo, moram da idem, obećao sam Dragani drugu porciju danas.

Rale, ustade i žurnim korakom ode

Stvarno sam se i ja zagrejao. Mina je bila bomba. Neverovatna. kao da je sišla sa duplerica plejboja ili nekog sličnog magazina. Još od ranije je bio glas da se daje za novac, ali niko nije hteo da poveruje u to. Malo po malo, više se nisam opirao. Mina je u pitanju. Najbolja riba u školi. Ostali smo još neko vreme i potom se razišli. Krenuo sam kući mračnom ulicom. Restrikcije su bile žešće nego ikad. Sa svih strana avetinjski prozori. Po koje lice u prolazu. Nikoga ne prepoznaješ, a i niko se ne javlja nikome ovih dana.

Na prilazu kući, na trotoaru, sedela je jedna malena prilika i jecala. Bilo je to gorko jecanje, teško. Čulo se to svuda u poslednje vreme, ali ovo je bilo drugačije. Senka mi je bila poznata, a i taj glas...

- Dragana jesi li to ti?

- Miloše?

Dragana je sedela šćućurena iza kolena koje je obuhvatila rukama.

- Šta se desilo?

On...on...on me je... udario me....

- Ko to, Rale?

Zastala je. Bila je iznenađena što sam pogodio.

- Kako znaš?

- Dragana... svima je rekao šta je uradio sinoć. Žao mi je, kad ga samo uhvatim...

Zagnjurila je lice u moje rame, i dugo, dugo jecala bez glasa. Milovao sam je po kosi. Nisam govorio. Ništa joj nisam ni mogao reći da je utešim.

- Ne mogu kući ovakva.

Odvojila se od mene, a lice joj je u polumraku sijalo od suza.

- Moji će primetiti, a ti znaš kakav je moj ćale.

- Ne brini, smisliću nešto.

Pomogao sam joj da ustane, zagrlio i poveo kod mene. Moj ćale je počeo da pravi kuću još u ono "dobro" vreme, kako su matori govorili, a onda ga je stiglo ovo "loše" vreme. Kuća, dvospratna, bila je ne omalterisana, sa praznim drugim spratom, na koji smo "bacali" nepotrebne stvari. Stari ormar, rasklimatanu fotelju i jedan stari krevet... i ko zna šta sve još. Nisam je mogao odvesti dole u sobu, ni moj ćale nije bio cveće, a i bio je vrlo dobar prijatelj sa Draganinim ocem. Samo sam je prošvercovao da se javi matorima da će "kao" prenoćiti kod neke drugarice. Krišom sam je spakovao gore, i ubrzo joj izneo jastuk, ćebe i par parčića pite. Trebala je da bude sa sirom, ali tu "nepoznatu" namirnicu nisam osećao kada bih zagrizao. Smirila se malo, ali je i dalje bila utučena. Zagledao sam je pod svetlošću sveće. To lice...bilo je tmurno, izmučeno, prelepo. Dragana nije lepotica, ali iz nje je izbijao šarm, nešto što niko ne bi mogao da objasni. Dugo smo pričali. Zapravo čekao sam trenutak da budem potpuno siguran da će biti dobro. Posle nekog vremena, krenuo sam dole...

- Čekaj! Nemoj da ideš. Ostani ovde. Molim te ostani.

Nežno me je uhvatila za ruku i povukla nazad. Zagrlio sam je. Privio sam je uz sebe kao da ću je ispustiti. Šaputala mi je. Pričala o sebi. Sve one stvari koje se ne pričaju drugima. U trenu bilo mi je jasno. Ja volim Draganu. Osećao sam prelepi mir. Nešto što nisam želeo da prestane. Gledao sam je u one oči, prelepe oči. Osetio sam njene usne. Utisnula mi je poljubac. Lako. Kao da se plaši moje reakcije. Uzvratio sam joj. Bojažljivo. Nisam hteo da je uplašim, ali nesvesno sam ispustio, jedno tiho

- Volim te Dragana.

Poljubila me je, ovoga puta smelije, zagrlila.

- Znam.

Zaspao sam srećan. Nikada lepše.

Ujutru sam mislio da je Dragana već otišla. Nije je bilo kraj mene. Sleteo sam dole, i zatekao je kako pije kafu sa kevom. Bar mislim da je to bila kafa, neka retka braonkasta masa, giškala je u velikim šoljama. Ceo taj dan, do večeri, bio je nestvaran. Puno smeha, priče. Keva je izgledala srećna, nikada srećnija. Na kraju nam je i rekla zašto. Dobila je posao šankerice na jednom luksuznom splavu. Gazda je bio neki mafijaš, ali je dobro plaćao. Napokon malo sreće.

          Došlo je i veče, kao dlanom od dlan. Deki, Miha, Uroš i Rale stigli su da me pokupe. Dragana se sledila kada ga je videla. I meni je pogled na njega oduzeo osmeh koji sam imao celog dana. Kao po običaju, cerio se i zviždukao poznatu melodiju. Video sam samo suze u Draganinim očima. Nespretno se pozdravila i odjurila iz dvorišta. Nisam je pratio. Rale je jedini koji me je zanimao, i ono šta ću da mu uradim. Taman što smo malo odmakli, počeo je kanonadu gluposti o meni i Dragani. Iznenada sam ga odalamio preko iskeženih usta. Pao je kao sveća. Malo je protresao glavom, rukom obrisao krv sa usne.

- Pa dobro, bar si se pokazao. Zapamti, vratiću ti.

Okrenuo se i otrčao.

- Šta ti bre bi Miloše?

Pitao je Miha.

- Odalami Raleta. Koji ti je bre?

- Nije mi ništa. Idemo.

Ćutke smo otišli na naše staro mesto. Ćutali smo, nismo dizali pogled.

- Samo da znaš, Rale je bio u pravu. Sreli smo Minu. Uradiće to za 50 marona.

Nije me bilo briga. Imao sam novac, mogao sam da je imam. Neko čudno osećanje se zakači za mene. Osećao sam kako mi se steže grlo.

- Pa? Šta će biti? Idemo li ili ne? Ti jedini imaš lovu da je kresneš. Mi ostali... ko zna. Možda nam da, da budemo u sobi dok je bockaš.

Mislim da je Miha bio najzatelebaniji u Minu od svih ljudi koje sam znao. Sad je on preuzeo Raletovu ulogu. Pričao je neprestano o njoj i njemu u nekom zamišljenom svetu.

- Miha, ako ti se baš toliko traži, daću ti kintu.

Napokon sam prevalio preko usana. Miha je napokon ućutao, i tako ostao, jedno, 10 sekundi.

- Ti baš nemaš srca. Kako ti nije žao da se tako sprdaš.

Nastavio bi on još, ali sam mu pokazao novac i pružio. Zgrabio ga je.

- Je li ovo odistinski? Ti si car. Sačekaj me neko vreme dok skupim nešto love, vratiću ti.

- Nije potrebno. Računaj to kao poklon za prvi put.

Miha je već jurio niz ulicu, a mi ostali lenjo smo ustajali. Uroš i Daki, ne bi propustili taj prizor ni za živu glavu. A ja? Ja sam želeo kući. Želeo sam da odem na sprat, da se zagnjurim u onaj stari krevet i da osetim Draganu. Toplu, snenu. U tom snu, nisam se opirao kada su me dvojica ortaka vukli silovito u pokušaju da sustignemo ustreptalog Mihu. Došli smo do stare kuće obrasle bršljanom. Vojinovići bar oni mlađi su se rasuli po svetu, a matori su pomrli sredinom 80-ih. Kuća zvrji prazna i bila je pravi raj za nas koji smo znali da je napuštena. Stara izlizana kapija bila je lak zadatak za nas. Preskočili smo je u koraku, bešumno. Prošli smo kroz uzano dvorište i stigli pred ulaz gde smo zatekli Minu i Mihu kako dele cigaretu.

- Ko ti je rekao da povedeš ove. K'o da su krenuli na radnu akciju.

U mraku nisam mogao da joj vidim lice, ali Mina mi je izgledala nervozno. Možda zato što će da se kresne sa školskim drugovima, ili zato što je možda imala zakazan još neki sastanak u još nekoj ovako praznoj kući. Bilo kako bilo, žurilo joj se.

- Hajde klipani, idemo, nemam celu noć rezervisanu za vas. Imate li svi po 50.

- Hajde Mina, na šta ti mi ličimo. Samo Miha, mi ostali bi možda mogli da gledamo.

- Može, gledanje je 10.

Svi izvadiše novac i predadoše joj. Strpala ga brzo u tašnicu preko ruke i uđe u mračnu kuću. Miha je bio odmah kraj nje. Uroš i Daki čekaše trenutak, i okrenuše se ka meni.

- Ideš li? Nećeš valjda ovo da propustiš?

Uroš priđe, cimnu me divljački za ruku i procedi.

- Nemoj da me nerviraš. Znam da si otkinuo za Draganom, znam to već neko vreme, ali sada nije ni mesto ni vreme da mi izigravaš nekog mlohavca. Polazi!

Trgnu me i kao marionetu povede sa sobom. Unutra se nije video prst pred okom. Daki, jauknu kad udari u nešto. Pipao sam ispred sebe. Naiđosmo na stepenište koje je vodilo na sprat. Gore se već videla retka svetlost, od neke svece ili nesto slicno, i prigušeni glasovi. Popesmo se i zatekosmo Minu kako  otkopčava brus. U trenu joj ispadoše sise. Povelike, sa velikim tamnim krugovima oko bradavica.Onako u skidanju, pogleda u mene i ljutito reče.

- On nije platio. Marš odavde.

Kako je to rekla Uroš izvadi pare i tutnu joj u ruku.

- Šta je lepotane, hteo bi da se voziš džabe, a?

Skinula je ostatak. Stvarno je bila boginja. Savršena. Zategnuta do pucanja. Stomak butine... Nije bilo nijednog delića na njoj koji je bio višak. Gledao sam je ali nije išlo. Okrenuo sam se i seo na stepenište nasuprot sobe. U prolazu sam video kako Mina leže na krevet, a Miha nespretno pokušava da svuče one svoje krpe sa sebe. Uroš i Daki su zauzeli pozicije na foteljama i u rukma već držali nabrekle patke. Čuo sam kako Daki odvaljuje nekoliko sočnih psovki na račun kako Mina izgleda, a potom kako sebe obrađuje...tupa, tupa.. tupa.. tupa... tupa.. tupa... Kad mu se Uroš pridružio, stvorili su jedinstven ritam u skladu sa škripanjem starog kreveta, koji kao da se borio da izdrži vatrene nalete dva tela. Miha radi žestoko. Stenjao je kao prase, dahtao i roktao. Mina je bila tiha, poneki jecaj i to je sve... tupa... tupa... tupa... tupa... tupa... tupa. Ni ostali nisu zaostajali. Nije dugo trajalo. Miha je urliknuo onaj tarzanski urlik kada ga je sručio... tupa... tupa... tupa... tupa... tupa... i gotovo. Društvo se odmaralo, bar ono muško. Nije prošlo mnogo, kada sam čuo da se neko oblači. Nisam ni morao da pogađam ko je. Mina je ubrzo izašla, skockana kao da se ništa nije ni desilo. Čak ni frizuru nije morala da popravlja. Na vratima sobe, je zastala i zapalila cigaretu. Uvukla je dim i pitala dok ga je izdisala.

- Zašto nisi ušao da gledaš. Drug ti je bezveze platio. Samo da znaš nema refundacije!

- Niko ti je nije ni tražio.

Gorko sam joj uzvratio. To kao da je pogodilo. Brzo se provuče kraj mene, kao slučajno me zakačila nogom, i onako u prolazu dobacila.

- Šta si ti. Da nisi peder možda. Najgora sorta.

Odvrcka u mrak, tiho se smejući. Uroš i Daki su razgovarali, a jedan me pozva.

- Miloše dolazi ovamo, ova je izgleda ubila Mihu. Evo jadnik se i ne pomera.

- Čekajte ljudi, ne mogu da ustanem. Iscedila me.

Smeju se. Pevuše. Nakon nekog vremena, jedan za drugim marširaju pobednički. Krenuli smo dole. Opet trapavo nalećemo na stvari u mraku. Daki opet zakači nešto, opako jauknu. Napokon izađosmo. Sveže je noćas. Posle onako vrelog dana, pravi melem. Preskočismo kapiju, i lagano krenusmo nazad. Ulica je bila prazna. Jaka mesečina stvarala je senke, i avetinjski crtala figure po asfaltu. Osetih neko komešanje iza par parkiranih automobila.

- Vidiš da sam bio u pravu!

Začu se, kreštavi glas. Bio je to Rale. Okrenuh se i videh da sa njim neko stoji. Dragana je jecala.

- Vidiš kakov je ovaj tvoj novi dečko, prava žiška, a ti mi nisi verovala.

Gurnu je prema meni i otrča. Nije smeo da sačeka. Dragana posrnu, ali se zadrža na nogama. Stajala je i jecala. Bila je slomljena. Napravila je korak unazad, lako se okrenula i otišla. Nisam je pratio, a i šta bih joj rekao. Sve bi bilo trulo i zvučalo bi kao velika debela laž. Otišao sam kući, i legao u krevet na spatu. Osećao sam je pored mene. Njen miris je još bio tu. U tami, njene prekrasne oči, pune suza. Njen smeh je bio tu. U zidovima. U meni. Gospode kako sam je voleo. Zaspao sam sa besnim snovima.

          Jutro je već bilo pakleno vruće. Ako je sad ovako toplo, šta li će biti tek u podne. Prevrtao sam događaje od sinoć, znajući da neću moći da ih oteram celog dana. Lenjo se digoh. Samo navukoh patike, i ne dižući noge krenuh niz stepenice. Keva je spremala prženice. Osetih slatki miris, i neka toplina prođe oko mene. Ćale se umivao na česmi u dvorištu. Ostario je, a i mi, majka i ja, sa njim. Negde u daljini čula se muzika.



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#35
browny2x

browny2x

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 20 posts
  • 7 thanks

DARE

 

I want you to show me

 

That you’re strong enough to own me

 

Daring enough to take me

 

Soft enough not to break me.

 

I want to know you

 

Feel you

 

Know how you’d like me to touch you

 

Know how I can arouse you

 

Know how to please you.

 

I want to take you to my darkest place

 

Know if you could keep up with the pace

 

Would you judge who I am

 

Would you follow in everything.

 

I want to give in not with heart

 

But with my soul

 

Would you dare to take it all...

 

I want to be your slave and your master

 

Your perfection and your disaster

 

I want to be kind

 

Nut also to blow your mind.

 

I want to be a flame in your darkest night

 

Your moth drawn to your light

 

Take you to darkest places of my soul

 

Then show you the heaven above.

 

Would you care

 

Would you dare...

 

:)


“If God had intended us not to masturbate he would've made our arms shorter”

as5.gif George Carlin

 


Thanked by 1 Member:
Fortiough

#36
gor

gor

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 10 posts
  • 6 thanks

Pesma o ničemu

 

Ovo je pesma o svemu pomalo...

Nije nešto, što bi ti se dopalo...

Zato prestani da je čitaš...

Dok još za to vremena imaš...

Zašto nemoj ni da pitaš...

 

Znam, znam nešto radi...

U tvojoj glavi...

Tera te da čitaš dalje...

Ume blesavi...

Logiku ti davi...

 

Sve je baš ništa, otuda dođe...

Mudri  vele tako se desi...

O ničemu, pjevat onda treba...

Nijem i sluđen,kao što jesi...

S mislima ovim, drugi se besi...

 

Bez komentara, molim...konopac imam... ali ne volim dese cimam...



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#37
vojtkulak

vojtkulak

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 32 posts
  • 42 thanks
  • LocationKutina

Esther

 

još mi te u oku prepoznaju

ne uspijevam te skriti

dovoljno duboko

...do neprepoznavanja

pa me pitaju

zar još bolujem

od tebe

a kao prošlo je već...

(godine )

ko oka treptaj

ko da si maloprije otišla

još miriše ulica

na tvoje korake

i svaki put osmjeh stavim na lice

u nadi da ćeš se pojaviti

iza ćoška , tamo na križanju

stuparičeve i zagrebačke

svjesna svog božanskog izgleda

...esther,

moja mala ,slatka

brineta čokoladnih očiju

tvoje ime , tako rijetko

i čudno zvuči

dok te pokušavam ubiti u sebi

ispijajući nebrojene rakije

za šankom stare i trošne krčme

prepune meni sličnih slabića

žednih i željnih zaborava

slabića što su

odlučili utopiti i

sakriti leševe prošlosti

u rijekama najjeftinijeg lijeka

esther , doista čudno

a opet tako lijepo

i meni tako drago

tvoje ime je ime moje

višestruko dijagnosticirane

i višestruko potvrđene

neizlječive bolesti

koliko me još čeka

neučinkovitih terapija

u već nebrojenim

i neuspjelim pokušajima

da bih te se oslobodio

razmišljao sam ...

da li bi mi možda pomogla

lobotomija

možda bi pomogao kakav

precizan kirurški zahvat

vađenja dijelova mozga

odgovornih za sjećanja

 

doista sam jadan

i očajan

 

...bez tebe

 

izut ću cipele

pred vratima

(kao što to radim već godinama)

dok se vraćam kući

iz treće smjene

i polako na prstima

ušuljati ću se u sobu

da te ne probudim

(mada znam da nisi tu)

ali ipak...za svaki slučaj

 

esther ...



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#38
bettyblue22

bettyblue22

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 1 posts
  • 1 thanks

Poštovanje ljudi, vidim da je ovdje otvorena tema literarnih pokušaja, a ja oduvijek volimpiskarati pa bih htjela čuti vaše mišljenje na ovo što sam ja započela - znam da muškima vjerojatno neće biti zanimljivo ali želim kritiku koncepta ne samo sadržaja i teme
 

s obzirom da prvi put postavljam ovako nešto na forum nisam sigurna jesam li dobro postavila pa ako bude problema s otvaranjem samo recite


zahvlajujem unaprijed

 

link je ispod, pa ako imate volje samo naprijed, svaka kritika i pozitivna i negativna je dobrodošla i imajte na umu da je ovo još u izradi 

 

link više nije aktivan,ako želiš postavi ga ponovo :) 

Please Login or Register to see this Hidden Content



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#39
vojtkulak

vojtkulak

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 32 posts
  • 42 thanks
  • LocationKutina

I s tobom sam uspio zaobići sreću .
I prije sam hodio tim toliko dobro mi znanim putevima tuge
Znaš, Sutra … dolazi kiša.
Osjećam se … kao ugašen svjetionik …beskoristan 
Zar doista nikad neću postati nečija sudbina ?
bacam još jednu praznu bocu kroz prozor
I u svaku sam stavio poruku
---- Nina Volim te ----

čekam
plačem
plačem
čekam
I pričam sa plišanim medvjedićem
I pokušavam te preživjeti
čuda se događaju samo u bajkama
a ja sam tako star I odveć potrošen

da li da potpišem taj ugovor sa vragom
što mi ga je noćas osobno ostavio na stolu

… 095 ....
Broj se ne koristi ili
Osoba trenutno nije dostupna

kako li sam mogao biti toliko slijep i lud ?
Ti nisi bila u stanju voljeti samo mene
Za to bi trebala imati barem komadić srca



Thanked by 1 Member:
Fortiough

#40
grea

grea

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 1 posts
  • 6 thanks

  Pisem ovu knjigu vec nekih 4-5 godina ,polako i stidljivo ,jer knjiga je licnog i autobiografskog karatera,pisana po secanju  ,ima tu i fantazije , i zivotnih  prica  drugih ljudi ,ako vam se cita nesto ,iskreno ,licno i pisano u jednom dahu bez ulepsavanja ,evo odlomka iz moje jos nedovrsene knjige ,prihvatam sve komentare i kritike kao negativne tako i pozitivne unapred hvala svima koji procitaju i kazu sta misle 

 

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.



Thanked by 6 Members:
SerWolf , Baron Samdi , Vvotepedro , Stimpy78 , Fortiough , =samdesete



0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users