Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Ivan Bunjin (Nobelova nagrada 1933. godina)


2 replies to this topic

#1
jocamx

jocamx

    Advanced Member

  • VIP
  • PipPipPip
  • 143 posts
  • 16406 thanks

IVAN BUNJIN (1870-1953)

 

1309439494.jpg

 

 

Ivan Aleksejevič Bunjin rođen je 22. oktobra 1870. godine na imanju svojih roditelja kod Voronježa, u centralnom delu Rusije, odakle su, kako je pisao u svojoj autobiografiji, izašli mal te ne svi najveći ruski pisci na čelu sa Tolstojom.

Bunjin je počeo rano da piše. Pisao je oglede, skice, stihove. Prilično brzo obratila je na njega pažnju i kritika. 1903. godine za knjigu pesama Listopad i prevod Pesme o Hijavati Longeflua, Bunjinu je prvi put bila dodeljena prestižna Puškinova nagrada, koju je kasnije dobio još dva puta. 1909. godine Bunjin je bo izabran za akademika u oblasti lepe književnosti, postavši najmlađi akademik Ruske imperije. Sam je smatrao da je njegova popularnost započela objavljivanjem priče Selo, u kojoj je pisac predstavio savremeno selo bez svakih ulepšavanja. Ova knjiga koju je sam autor nazvao bespoštednom bila je primljena ne među svim njegovim savremenicima, ali kasnije se ispostavila proročkom. 1917. godine u Rusiji se desila revolucija, uništivši onaj svet koji je bio tako drag ruskom piscu. Nisam bio od onih koji su bili zateknuti njome, za koga su njene razmere i zverstva bila neočekivanost, ali ipak stvarnost je prevazišla sva moja očekivanja: u šta se ubrzo pretvorila ruska revolucija ne može da shvati niko ko je nije video, sećao se on mnogo godina kasnije.

Bunjin je napustio Moskvu 1918. godine, živeo na jugu Rusije, koji je prelazio iz ruku belih u ruke crvenih i obratno, i dve godine kasnije emigrirao je prvo na Balkan, zatim u Francusku. Najpoznatija njegova dela bila su napisana u emigraciji.

Prvo su Bunjin i njegova žena, Vera Nikolajevna Muromceva, živeli u Parizu, zatim su prešli u manje turističko mesto Gras na jugu Francuske. Ovde im je bilo suđeno da provedu veći deo svog života, da prežive Drugi svetski rat i prve posleratne godine. U Francuskoj Bunjin je napisao deset novih knjiga. Među njima je Ruža Jerihona, Mitina ljubav, zbirke priča Sunčanica i Božje drvo. 1930. godine objavio je autobiografski roman Život Arsenjeva, za koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. To je bio uspeh ne samo knjižveni, već i politički. Ruski pisac Boris Zajcev, koji se takođe našao u emigraciji, sećao se o tome ovako: Videte, mi smo bili nekakvi poslednji ljudi tamo, emigranti, i odjednom piscu emigrantu daju međunarodnu nagradu! Ruskom piscu! I dodelili su je ne za nekakve političke spise, već ipak za umetničko delo...

Naravno, politički motivi u dodeli nagrade ruskom piscu koji nije primio sovjetsko uređenje bili su prisutni. Ali ipak Nobelova nagrada se daje ne za poltiku, već za blagorodno ponašanje u složenim političkim okolnostima, kaže ruski pisac Dmitrij Bikov.

Naravno, to je bila nagrada data ruskoj emigraciji. Izbor je bio između Bunjina i Merežkovskog. Verovatnoća nagrade je bila toliko visoka da su oni među sobom razmatrali da li treba da je dele ako se nešto desi. Bunjin kategorički nije hteo da je deli. Ali to da ona odražava interesovanje prema ruskoj emigraciji i posredno za ono što se desavalo u Rusiji, to je nesumnjivo. Bunjin je pobedio u tom takmičenju, zato što je bolje pisao, kao prvo, a kao drugo zato što Nobelova nagrada po tradiciji poštuje pisca sa svoje teritorije. Pisca koji je doneo u književnost određeni završen, u potpunosti opisan svet, kao što je bilo sa Markesom. Bunjin je to učinio samo za južnorusku guberniju.

10. novembra 1933. godine sve pariške novine su izašle sa naslovima: Bunjin - Nobelovac! Stvaralaštvo ruskog pisca je dobilo međunarodno priznanje, ali njegov život u tuđini malo se promenio. Nagrada je bila potrošena vrlo brzo, zato što Bunjini nikada nisu umeli ispravno da raspoređuju novac. Kasnije godine su poveli u siromaštvu, da ne kažemo u bedi. U vreme nemačke okupacije Francuske Bunjin ništa nije štampao, pošto je smatrao sasvim neprihvatljivim saradnju sa fašističkim vlastima. 1943. godine u Njujorku su izašle njegove Tamne aleje, knjiga priča o ljubavi, koju je Bunjin smatrao nečim poput sunčanice - trenutnim ozarenjem, koje ne može da traje dugo.

Poslednje godine pisac je posvetio knjizi o Čehovu, koja je ostala nezavršena. U noći između 7. i 8. novembra 1953. godine Ivan Aleksejevič je umro na rukama svoje žene. Sahranili su ga na ruskom groblju u Sent-Ženevjev-de-Bua u Parizu. Za života Bunjina i njegova dela u SSSR nisu štampali, ali 1954. počeo je povratak pisca u domovinu. Njegova dela bila su objavljena u milionskim tiražima, izašlo je nekoliko izdanja sabranih dela i mnoštvo jednotomnih. Ipak one njegove knjige u kojima je pisao o događajima oktobarske revolucije postale su poznate čitaocima tek posle perestrojke.



Thanked by 37 Members:
dzilsi , stolpnik , EKO , kadifolo , nekobgd , rossi2511rossi , s3ptease , rasko55 , [email protected] , krcmastara , ptar69 , Atlanta , gaus , Gutman , arodisi , DrMabuse , loznicka , Yersinia , zoeasceric , Brankadj , milijaks , gggmail , drnele , dango , jon back , vebra , slabun69 , dekikrs , dubo , bosutsko , vesnaj , apoidea , Nyks , lolyboly , Cyrano , Carlo , Disco Ninja

#2
jocamx

jocamx

    Advanced Member

  • VIP
  • PipPipPip
  • 143 posts
  • 16406 thanks

Ivan Bunjin - TAVNI DRVOREDI

 

0003.jpg

 

Sken i obrada: jocamx

ePub, azw3, pdf, srpski jezik, latinica

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.



Thanked by 388 Members:

#3
Carlo

Carlo

    Advanced Member

  • VIP
  • PipPipPip
  • 591 posts
  • 91739 thanks
  • LocationBrdoviti Balkan
ИВАН БУЊИН
 
ГОСПОДИН ИЗ САН ФРАНЦИСКА
И ДРУГЕ ПРИПОВЕТКЕ
 
image.jpg
 
    Уздржљив, сталожен, дистанцирано ироничан... Није склон да открива своју унутарњу стварност чак ни у пријатељским разговорима за које, уосталом, и нема много смисла... Академик који закопчава сако на сва дугмета, што је и навика и упозорење да је још закопчанији академиков дух...
    Тако је деловао у другој половини свог живота Иван Алексејевич Буњин на већину познаника, чак и на оне којима се чинило да га добро познају. Умногоме поистовећујући сопствену, не баш тачну представу о Буњину-човеку с представом о његовим делима, ти људи нису уочавали, или нису бар довољно јасно сагледали, сву сложеност Буњинова »случаја«, особеног и на посебан начин драматичног. Иза паравана академске одмерености, прилично блиске хладноћи, иза држања које је подсећало, можда, на књижевниково племићко порекло, сударале су се унутарње противречности, час водећи међусобни спор, час формирајући готово неразмрсиве сплетове у стварности и стварању овог славног мајстора уметничке прозе, и значајног песника.
 
 
Ово сам обећао још прошле године у септембру, заборавио... ипак сетих се и одрадих.
 
Ако се не варам, латинични скен је урадио и послао у "Skenovi i knjige za obradu" 

Please Login or Register to see this Hidden Content

Please Login or Register to see this Hidden Content

 

Пресловљавање у ћирилицу, латинични cover и обрада... JA

 

PDF + ePUB + AZW3

(српски - ћирилица & latinica)

 

 
Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

Није знање, знање знати, већ је знање, знање дати!!!


Thanked by 291 Members:



0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users