Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Poezija


194 replies to this topic

#181
Rónán

Rónán

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 462 posts
  • 24312 thanks

                 Šejmas Hini

         PRIRODNJAKOVA SMRT

                (prev. S. Mitrović)

 

   Čitave godine ustava od lana trulila je nasred

   Varoškog polja; okresan i zelen, zgomilan

   Lan se rastakao tamo pritisnut velikim busenjem.

   Danju se na nesnosnoj pripeci pekao.

   Mehurići su tiho grgotali, a širinom teškog zapaha

   Zunzare tkale gustu mrežu zvukova.

   Beše tu vilin-konjica, pegavih leptira,

   A najlepša od svega bila je debela pena

   Žabokrečine koja je rasla kao usirena voda

   U senci ustave. Ovde bih svakoga proleća

   Punio tegle od džema do vrha istačkanom sluzi,

   A potom ih ređao u prozorima kod kuće

   I na policama u školi, pa čekao motreći

   Sve dok tačke koje se šire ne prsnu u hitro

   Vijuganje punoglavaca. Gospođica Vols

   Govorila bi nam kako se žablji tata zove žabac

   I kako on krekeće, a kako mama-žaba izleže

   Stotine jajašaca, a to je u stvari žabokrečina.

   Govorila je takođe da se vreme može predskazati

   Posmatraju li se žabe, jer one bivaju žute

   Kada će sunce, a mrke

   Na kišu.

      Onda, jednoga vrelog dana, dok polja

   Bejahu nanizana kravljom balegom u travi,

   Rasrđen žablji svet osvoji laneni nasip; nagnuh se

   Preko ograde prema žabljem kreketanju koje ranije

   Nisam ni čuo. Vazduh je bio ispunjem horom basova.

   Tačno ispod ustave žabe debelih trbuha

   Šepurile su se na busenju; njihovi široki vratovi

   Drhtalli su kao jedra. Neke su čekale: šljis i buć

   Beše gadan nagoveštaj zla. Druge su sedele uravnoteženo

   Kao granate od blata i tupim glavama prdele. Gadilo mi se,

   Okrenuh se i potrčah. Veliki sluzavi kraljevi

   Okupili su se tu radi osvete i ja sam znao:

   Gurnem li ruku u penu, žablji će nakot da je ščepa.


3G3gyKJ.jpg


Thanked by 7 Members:
strongpig , markocim , boris 88 , easy , tymoty , Bri , boden

#182
boris 88

boris 88

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 217 posts
  • 3368 thanks

Nirvana

Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Vladislav Petković Dis



Thanked by 8 Members:
strongpig , carobnica0311 , Cr0W , easy , Rónán , tymoty , boden , markocim

#183
boris 88

boris 88

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 217 posts
  • 3368 thanks

BOŽE BLAGI I PREBLAGI

Bože blagi i preblagi, 
dotrajavam zemaljski vek.

Ustaju misli na mene, 
vojuju protiv mene zle.

Umujem neka grdna umovanja. 
Iz njih crni pas istrči 
i laje na zvezde.

U mome vrtu grana se prelomila. 
Strašan je to znak od Tebe.

Jer ističe vreme za pokajanje, 
pomiluj mene palog.

Novica Tadić



Thanked by 5 Members:
Rónán , strongpig , tymoty , boden , markocim

#184
CicaKilerica

CicaKilerica

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 4 posts
  • 5 thanks

Tetovirana jesen

 

1.

 

Ti ne znaš kako je čarobno

 

znati da negdje postojiš

 

jednako draga i krhka

 

i na poludjelom moru

 

u ovu tetoviranu jesen

 

koje se sve manje bojiš

 

u svijetu u kojem leptiri

 

i ne dočekaju zoru.

 

Sakriven u tvojim venama

 

ja sam kap što ne otiče,

 

ma kako bili daleko,

 

ma kako izgledali tuđi.

 

Srećom ne gube klovnovi

 

na kraju svake priče

 

mada iz nje izlaze

 

bar za milimetar luđi.

 

A ti, ti si zvijezda

 

zaspala na mom dlanu

 

i ja te čuvam i ne dam

 

i nemoj da se bojiš.

 

A ako već budeš bodež

 

i napraviš nekakvu ranu

 

i tad ću da budem sretan

 

što još uvijek negdje postojiš.

 

2.

 

Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi

 

zaspalo Ciganče modrozelenih očiju

 

i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.

 

Sjećaš se… bio sam kočijaš

 

zaljubljen u svoju kočiju

 

i u svjetlost naše zvijezde koja polako gasne.

 

Suton… iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji

 

i hiljade svitaca donose svijeće

 

našem nerođenom sinu.

 

Oprosti.

 

Na nebu je uštap i moja se sjenka boji

 

trubadura koji uglavnom razbija mandolinu.

 

Sad… nemam ništa sem rima

 

a i njih bi’ najradije da vratim

 

nekoj dalekoj zvijezdi sa koje sam sišao ranjiv.

 

Neću ti reći hvala, a neću ni da ti platim

 

jer si najveći krivac što sam nježan i ranjiv.

 

3.

 

Te jeseni mi je ostao osmijeh,

 

a i njega sam ubrzo izgubio.

 

4.

 

A kada ostavim zvijezde

 

hoću da budeš kraj mene

 

jer mogle bi i one

 

začas da odu vragu.

 

duboko ispod vode.

 

mutno ogledalo.

 

Bar zbog najljepših tajni

 

kojima smo bili na tragu

 

ostani koji trenutak.

 

ostani

 

samo

 

još

 

malo.

 

Jer kada odeš iz rime

 

u noć jezivo strašnu

 

ja ću manirom klovna

 

staviti šešir od slame,

 

poderan kaput

 

i trošnu krvavu leptir mašnu

 

i svojim sanjivim rukama

 

ogroman mjesec na rame.

 

5.

 

Kiša i nebo mutno do plača.

 

San je posljednja mogućnost

 

da se sačuva

 

ono što mora da ode.

 

Ne budi me

 

U očima pijanog svirača

 

jutros je previše vode

 

nemir, i jedna jesen daleka.

 

Ni slavuji ne zvižduću pjesmu

 

koju znaju sve ptice.

 

Pusti.

 

u praskozorje između smreka

 

naći će uplašene zvijezde

 

i upaljene svijeće.

 

veče, i jedan komadić bola.

 

Riječi će uvijek reći

 

manje

 

nego što govore oči.

 

Ne okreći se.

 

Čaše su na kraju stola

 

al više nikog nema

 

da ih natoči.

 

6.

 

TAJNA JE SAMO TAJNA AKO JE PRIHVATI ZORA

 

Možda zvijezde večeras namjerno na pčelinjak liče

 

dok svjetlost klizi niz lice i zvjezdane kapi bodu.

 

Ti znaš da postoje i dobre i loše priče,

 

al ne znaš kada dođu, još manje kada odu.

 

VALOVI SE PONEKAD I BEZ OSEKE IZNENADA POVUKU

 

Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola

 

i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti.

 

Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola

 

u vidu kapi krvi, a dalje, ko zna kada će smjeti.

 

MIRIS ODLASKA NOSI U SEBI VIšE SOLI OD MIRISA MORA

 

Ne budi me, u snovima je nedostižno malo tuge.

 

Smijući se mi igramo jednako komičnu rolu,

 

a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge

 

možda će u drugu jesen s anđelima ići u školu.

 

I LAĐE KAD POTONU JOš DUGO SANJAJU LUKU

 

Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti.

 

Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu.

 

Mi smo sve bajke vječno krali od smrti,

 

a da nismo ni znali da su nam duše u matu.

 

Jer, tajna je samo tajna ako je prihvati zora,

 

valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku,

 

miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,

 

i lađe kad potonu još dugo sanjaju luku.

 

7.

 

Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam,

 

sem maloj krpici svjetla što me pokatkad dodirne i razbudi

 

i da vjerujem i da ne vjerujem

 

i da sanjam i ne sanjam,

 

isto se vraćam i isto krvarim

 

i isti me trag vodi u uzalud kao slikara

 

koji bi ponovio svoju najbolju sliku

 

na komadu bijeloga zlata

 

a život teče dalje.

 

Ti i ne znaš

 

da već danima sanjam istog leptira,

 

samo svjetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu.

 

On nema lica i nema ništa po čemu bi’ ga prepoznao

 

sem malog ožiljka na lijevom krilu,

 

a meni je i to dovoljno.

 

Znam,

 

trebalo je da bude proljeće,

 

a bila je jesen na splavu meduza

 

i nije bilo sjaja u travi.

 

Ne, ne boj se.

 

Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog

 

ponekad znaju tako divno da ćute.

 

Sve je istetovirano i izgubljeno.

 

I ova jesen je istetovirana i izgubljena

 

mada još uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam

 

sve sanjao.

 

A ti?

 

Šta ćeš ti?

 

8.

 

Da li se ponekad sjeti gledajući kroz tuđa okna

 

niz ulice puste i kišne, da l’ je bar malo zaboli?

 

Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna

 

pa makar nikad ne rekla da me još uvijek voli.

 

Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati

 

kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.

 

Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati

 

jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more.

 

Ja sam najljepšu pjesmu zaključao u njenoj kosi

 

i sve sam svoje osmijehe sakrio u zavjesu kiše,

 

a ona je predobro znala šta ta jesen nosi

 

ali nije htjela da prizna i nije nas bilo više.

 

Ko zna… možda joj noćas neke slike ponovo znače,

 

možda se zaista voli samo jednom u životu.

 

A ja sam samo klovn koga su natjerali da plače

 

sa željom da samog sebe igra za bijednu svotu.

 

DA LI SE PONEKAD SJETI GLEDAJUĆI KROZ TUĐA OKNA

 

NIZ ULICE PUSTE I KIŠNE, DA L’ JE BAR MALO ZABOLI?

 

MENI JE SASVIM DOVOLJNO AKO JOJ ZADRHTI LOKNA

 

PA MAKAR NIKAD NE REKLA DA ME JOŠ UVIJEK VOLI.

 

9.

 

Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline

 

i tvoje ruke i usne, sočnije od zreloga nara,

 

u očima usnula kiša i oblak vrele tišine

 

i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara.

 

Krvario je u vodi mjesec zaklan do pola,

 

nad tvojim polu-zbogom noć se sklopila crna.

 

Sjećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola,

 

sjeti se bio sam svitac manji od makova zrna.

 

I onda sam do obale s očima što ne drže plimu,

 

težak kao bura, lagan kao jugo.

 

Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu

 

ili dim iz te vatre, ili možda i jedno i drugo.

 

Ah, da, jednom davno, skoro se ne sjećam više

 

sa druge strane svjetla tetovirano sanjiv do zore

 

jedan je klovn kroz suze sanjao ostrvo kiše

 

kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more.

 

Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara

 

valovi što u zoru uguše sve što se olako žari.

 

Kad jednom kroz miris mora osjetiš miris nara

 

povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

 

Miladin Beric



Thanked by 5 Members:
balkanera , boris 88 , strongpig , boden , markocim

#185
boris 88

boris 88

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 217 posts
  • 3368 thanks

Клонуће

Ја сам као царство, касно, близу краја,
што барбаре бијеле како иду гледа,
Акростихе кујућ лијене стихе реда,
Слога златна, болна од сунчева сјаја.

У осами душа од досаде пати.
Крваве су битке, кажу тамо доље,
О, немоћни што смо, слаби и без воље,
Без жеље да радост живота се врати!

О, не моћи хтјети, о, чак нити хтјети!
Ох, испили све смо! Батхил, смиј се тише!
Ох, испили све смо, ријечи нема више!

Само пјесма једна ватри намијењена,
Један роб нехајни, што свеђ некуд лети,
И досада нека, бол непребољена.

Пол Валери



Thanked by 4 Members:
Rónán , easy , boden , markocim

#186
meliha87

meliha87

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 113 posts
  • 531 thanks
Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojim nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Sačuvaću večno
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih grudi izvajanih ljubavlju
Zak Prever

Thanked by 6 Members:
Rónán , easy , tymoty , markocim , boris 88 , boden

#187
donvuk

donvuk

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 127 posts
  • 9297 thanks

Izvinjavam se ako se smatra spamom, ali ne znam gdje da

postavim ovo pitanje osim u ovoj temi. Treba mi pravilan prevod ovog citata iz Šelijevog Oslobođenog Prometeja.

 

Ere Babylon was dust,
The Magus Zoroaster, my dead child,
Met his own image walking in the garden.
That apparition, sole of men, he saw.


Ako nemaš stav, odmati ga stave.


#188
salept

salept

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 7 posts
  • 4 thanks
Jovan Dučić Dubrovački Madrigal

Večeras, Gospođo, u Kneza na balu,

igraćemo opet burni vals, ko prije;

S radošću na licu minućemo salu,

kao da nikada ništa bilo nije.

 

A zatim će doći veseli kadrili,

muzika će strasna da huji, ko bura;

Gospođe će biti u mletačkoj svili,

gospoda u ruhu od crnog velura.

 

Zatim će vlastela u zbore da tonu!

Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu,

stariji o nebu, o starom Platonu,

i o skolastici, Svetom Avgustinu.

 

Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale,

u meke fotelje, ne slušajuć tezu,

i napisaću vam, hitro, ko od šale,

jedan tužan sonet na vašu lepezu.



Thanked by 4 Members:
Rónán , boris 88 , markocim , boden

#189
meliha87

meliha87

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 113 posts
  • 531 thanks
Tužne su tvoje pronicljive oči. Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati.
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
Gradinar-Tagore

Thanked by 4 Members:
Tubicka , boden , boris 88 , markocim

#190
breskva86

breskva86

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 5 posts
  • 7 thanks
"Ljubavna pesma" - Rajner Marija Rilke
 
Kako da dusu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom nece je tvoje
njihati daljine.

Ali, ipak, sve sto dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pesmo slatka.

 



Thanked by 4 Members:
Rónán , boris 88 , boden , markocim

#191
breskva86

breskva86

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 5 posts
  • 7 thanks

Zadrhtacu bez sumnje 
ako se ikad budemo sreli 
u drugome zivotu, 
u svetlosti udaljenog sveta. 
Zaustavljajuci se, 
prepoznacu tvoje oci, 
tamne kao jutarnje zvezde, 
i znacu da su pripadale 
zaboravljenom sumraku 
predjasnjeg zivota. 
Reci cu: 
car tvoj lica nije samo u njemu, 
u nju se utkala zarka svetlost 
moga pogleda pri susretu 
koji se ne pamti, 
i moja ljubav joj je dala 
tajnu koja se izgubila.
Tagore

 

 


Thanked by 3 Members:
boris 88 , boden , markocim

#192
postar

postar

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 43 posts
  • 222 thanks

Željko Krznarić

 

UMRO SAM A TI MI OPROSTI

 

 

Umro sam a ti mi oprosti

što sam tako žureći

zaboravio ruku da ti stisnem

i poljubim te onako

kako sam to uvijek činio odlazeći

 

Oprosti mi što sam proljeće jedno

zauvijek u sebi odnio

ali sjeti se

ostale su pjesme

u desnoj ladici neuredno složene

snaći ćeš se

iz njih ljubav prosto izbija

te pjesme to sam ti sad ja

 

Oprosti mi

nije bilo vremena za opraštanje

suviše smo se voljeli

da bi mogli nešto drugo

tako žureći nisam ni pomislio

da ćeš biti tužna zbog svega

i sad mi je žao zbog te praznine

koja nas dijeli

zbog toga što će nas jednu vječnost

zvijezde razdvajati

i što neću moći usne da ti dodirnem.



Thanked by 2 Members:
boden , markocim

#193
postar

postar

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 43 posts
  • 222 thanks
Vasko Popa
 
 
VRATI MI MOJE КRPICE
 
Padni mi samo na pamet
 
Misli moje obraz da ti izgrebu
 
Izađi samo preda me
 
Oči da mi zalaju na tebe
 
Samo otvori usta
 
Ćutanje moje da ti vilica razbije
 
Seti me samo na sebe
 
Sećanje moje da ti zemlju pod
 
stopalima raskopa
 
Dotle je među nama došlo
 
1
 
Vrati mi moje krpice
 
Moje krpice od čistoga sna
 
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
 
Od moga čipkastoga tkiva
 
Moje krpice od tačkaste nade
 
Od žežene želje od šarenih pogleda
 
Od kože s moga lica
 
Vrati mi moje krpice
 
Vrati kad ti lepo kažem
 
2
 
Slušaj ti čudo
 
Skini tu maramu belu
 
Znamo se
 
S tobom se od malih nogu
 
Iz istog čanka srkalo
 
U istoj postelji spavalo
 
S tobom zlooki nožu
 
Po krivom svetu hodalo
 
S tobom gujo pod košuljom
 
Čuješ ti pretvornice
 
Skini tu maramu belu
 
Šta da se lažemo
 
3
 
Neću te uprtiti na krkače
 
Neću te odneti kud mi kažeš
 
Neću ni zlatom potkovan
 
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
 
Ni duginom uzdom zauzdan
 
Nemoj da me kupuješ
 
Neću ni s nogama u džepu
 
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
 
Ni sveden na običan prut
 
Nemoj da me plašiš
 
Neću ni pečen ni prepečen
 
Ni presan posoljen
 
Neću ni u snu
 
Nemoj da se zavaravaš
 
Ništa ne pali neću
 
4
 
Nepolje iz moga zazidanog beskraja
 
Iz zvezdanog kola oko moga srca
 
Iz moga zalogaja sunca
 
Napolje iz smešnog mora moje krvi
 
Iz moje plime iz moje oseke
 
Napolje iz mog ćutanja na suvom
 
Napolje rekao sam napolje
 
Napolje iz moje žive provalije
 
Iz golog očinskog stabla u meni
 
Napolje dokle ću vikati napolje
 
Napolje iz moje glave što se rasprskava
 
Napolje samo napolje
 
5
 
Tebi dođu lutke
 
A ja ih u krvi svojoj kupam
 
U krpice svoje kože odevam
 
Ljuljaške im od svoje kose pravim
 
Кolica od svojih pršljenova
 
Кrilatice od svojih obrva
 
Stvaram im leptire od svojih osmeha
 
I divljač od svojih zuba
 
Da love da vreme ubijaju
 
Кakva mi je to pa igra
 
6
 
Кoren ti i krv i krunu
 
I sve u životu
 
Žedne ti slike u mozgu
 
I žar okca na vrhovima prstiju
 
I svaku svaku stopu
 
U tri kotla namćor vode
 
U tri peći znamen vatre
 
U tri jame bez imena i bez mleka
 
Hladan ti dah do grla
 
Do kamena pod levom sisom
 
Do ptice britve u tom kamenu
 
U tutu tutinu u leglo praznine
 
U gladne makaze početka i početka
 
U nebesku matericu znam li je ja
 
Seme ti i sok i sjaj
 
I tamu i tačku na kraju mog života
 
I sve na svetu
 
7
 
Šta je sa mojim krpicama
 
Nećeš da ih vratiš nećeš
 
Spaliću ti ja obrve
 
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
 
Pomešaću ti noć i dan u glavi
 
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
 
Podrezaću ti raspevane nokte
 
Da mi ne crtaš školice po mozgu
 
Napujdaću ti magle iz kostiju
 
Da ti popiju kukute s jezika
 
Videćeš ti šta ću da ti radim
 
8
 
I ti hoćeš da se volimo
 
Možeš da me praviš od moga pepela
 
Od krša moga grohota
 
Od moje preostale dosade
 
Možeš lepotice
 
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
 
Da mi grliš noć u praznoj košulji
 
Da mi ljubiš odjek
 
Pa ti ne umeš da se voliš
 
9
 
Beži čudo
 
I tragovi nam se ujedaju
 
Ujedaju za nama u prašini
 
Nismo mi jedno za drugo
 
Stamen hladan kroz tebe gledam
 
Кroz tebe prolazim s kraja na kraj
 
Ništa nema od igre
 
Кud smo krpice pomešali
 
Vrati mi ih šta ćeš s njima
 
Uludo ti na ramenima blede
 
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
 
Beži čudo od čuda
 
Gde su ti oči
 
I ovamo je čudo
 
10
 
Crn ti jezik crno podne crna nada
 
Sve ti crno samo jeza moja bela
 
Moj ti kurjak pod grlo
 
Oluja ti postelja
 
Strava moja uzglavlje
 
Široko ti nepočin-polje
 
Plamen ti zalogaji a voštani zubi
 
Pa ti žvaći izelice
 
Кoliko ti drago žvaći
 
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
 
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
 
Moj ti jastreb na srce
 
Manje te u majke groze
 
11
 
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
 
Zderao ti senku sa svoje senke
 
Izravnao bregove u tebi
 
Ravnice ti u bregove pretvorio
 
Zavadio ti godišnja doba
 
Odbio sve strane sveta od tebe
 
Savio svoj životni put oko tebe
 
Svoj neprohodni svoj nemogući
 
Pa ti sad gledaj da me sretneš
 
12
 
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
 
Ništa neću da čujem ništa da znam
 
Dosta dosta svega
 
Reći ću ti poslednje dosta
 
Napuniću usta zemljom
 
Stisnuću zube
 
Da presečem ispilobanjo
 
Da presečem jednom za svagda
 
Staću onakav kakav sam
 
Bez korena bez grane bez krune
 
Staću oslonjen na sebe
 
Na svoje čvoruge
 
Biću gologlav kolac u tebi
 
Jedino što u tebi mogu biti
 
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
 
Ne povratila se
 
13
 
Ne šali se čudo
 
Sakrilo si nož pod maramu
 
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
 
Pokvarilo si igru
 
Nebo da mi se prevrne
 
Sunce da mi glavu razbije
 
Кrpice da mi se rasture
 
Ne šali se čudo s čudom
 
Vrati mi moje krpice
 
Ja ću tebi tvoje.


Thanked by 4 Members:
boris 88 , tymoty , boden , markocim

#194
boris 88

boris 88

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 217 posts
  • 3368 thanks

Сутон у човјеку

Не може све што се вољело да се држи,
Немају све ствари непрекидне везе.
Многи лист чезнутљив горко сунце спржи,
Цијели комад душе угине од језе.

Има и у мени хладан ходник смрти,
Има тријем костура и дворана леша.
И у мозгу мојем млиница се врти,
А драге љубави трг немило мијеша.

Тко смије да каже: срце жртвовати?
Ипак срце вене, дио за дијелом.
Изгубљено никад више се не врати,
Никада се више надат срцу цијелом.

Нисам умро једном, него два-три пута.
Питање ме мучи: што ми још преоста?
И само невриједни какав траг мој плута.
Кад могу да волим, често већ је доста.

Склоности и среће гаде борца тријезна,
Који не опрашта изгубљену меку.
Свак се чуди новом, и већ нитко не зна
Кад погибе један свијет у човјеку. 

Тин Ујевић



Thanked by 3 Members:
Rónán , boden , markocim

#195
meliha87

meliha87

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 113 posts
  • 531 thanks
Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na Zemlji
Na Zemlji koja je zvezda.

Žak Prever

Thanked by 4 Members:
Rónán , Byron1788 , markocim , boden



0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users