Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Rudolph Archibald Reiss (Rudolf Arčibald Rajs)


No replies to this topic

#1
Carlo

Carlo

    Advanced Member

  • VIP
  • PipPipPip
  • 612 posts
  • 97517 thanks
  • LocationBrdoviti Balkan

Rudolf Arčibald Rajs

 

68720-15_4e70_300x300.jpg

 

    Rudolf Arčibald Rajs (nem. Rudolph Archibald Reiss; Hauzah, Baden, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929) je bio švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

    Rođen je 8. jula 1875. godine kao osmo dete, od ukupno deset, Ferdinanda Rajsa, zemljoposednika, i Pauline Zabine Ane Gabrijele, u mestu Hehcberg (danas deo Hauzaha), u južnonemačkoj pokrajini Baden. Posle završenog osnovnog i srednjeg obrazovanja u Nemačkoj, otišao je zbog lošeg zdravstvenog stanja na studije u Švajcarsku, u romanski kanton Vo.

    Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, i biva izabran za asistenta za fotografiju, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.

 

Angažovanje u Srbiji

 

    Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske, Gazet (Gazette). Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.

    Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.

    Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou. Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili „Dobro polje“ (Topčider) u Beogradu, gde je i umro.

    Dr Arčibald Rajs je 1926. godine postao počasni građanin grada Krupnja. Te godine je takođe jugoslovenski ministar i general Dušan Trifunović Rajsa proglasio počasnim kapetanom I klase pešadije Vojske Kraljevine SHS.

    U septembru 1928. godine Rajs je nameravao da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za Politiku izjavio je:

    Ali, svako strpljenje ima svojih granica. I moje je iscrpljeno do najdaljih granica. Moj rad se toliko ometa i bagateliše, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam više nisam potreban“. Rajs dalje objašnjava kako je sa prijateljima iz mnogih beogradskih društava godinu dana radio na organizaciji proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta: „Međutim, gospodin dr. Marinković, ne obaveštavajući o tome odbor, negirao je ceo taj posao. Određen je jedan novi odbor koji će da pripremi proslavu. A proslava je zakazana za osmi oktobar. Zašto? Kakav je to znameniti dan osmi oktobar u istoriji vašega naroda.

    Umro je 8. avgusta 1929. godine u 4.30 sati, u Beogradu. Uzrok smrti bila je moždana kap kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom, Milanom Kapetanovićem koji ga je po nekim svedočenjima opsovao. Sahranjen je na topčiderskom groblju, dok je po njegovoj želji njegovo srce odneseno u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni je pisalo:

 

    „Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana

 

    Zlatno srce spava,

 

    Prijatelj Srba iz najtežih dana,

 

    Junak Pravde, Istine i Prava,

 

    Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“

 

   

    Nažalost, ta urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu.

 

Dela

 

    Imao je mnoge zapažene radove u svojoj struci: Sudska fotografija (La photographie judiciaire, Paris 1903); Priručnik govornog portreta (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) koja je prevedena na 10 jezika; Priručnik policijske nauke (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) u IV toma, od kojeg je samo prvi završen i objavljen Krađe i ubistva.

    U toku i posle rata objavio je brojne ratne i političke publikacije, od kojih su neke od velikog značaja za istoriju Srbije. Autor je kolekcije od 10 hiljada fotografija, tu kolekciju je doneo Erik Sapin iz Lozane u Beograd radi dešifrovanja događaja i mesta na njima.

    Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom Šta sam video i proživeo u velikim danima(1928). Pre toga, 1924. godine objavljuje Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916—1918). Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige „Čujte Srbi!“, na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!. Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno. Zasluge za ovo su imale fondacija „Dr Arčibald Rajs“ iz Beograda i Šabačko-valjevska eparhija.

    Tokom 2014. objavljena je i knjiga „Dr Arčibald Rajs - Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta - neobjavljeni tekstovi na srpskom jeziku“.

    O njemu je 2014. godine snimljen dokumentarni film „Čujte Srbi!: Arčibald Rajs u Srbiji 1914-2014".

 

ČUJTE SRBI!

ČUVAJTE SE SEBE!

 

rajsweb.jpg

 

    Ovaj rukopis zaveštanja srpskom narodu dr Rajs nije stigao da objavi, već je on prvi put štampan posle njegove smrti 1930. godine, a da ne postoji original na francuskom jeziku, zbog aktuelnosti teksta, teško bi bilo poverovati da nije nastao u naše vreme. Knjiga dr R. Arčibalda Rajsa «ČUJTE SRBI! ČUVAJTE SE SEBE!» pisana 1928.god. je u pravom smislu reči politički testament srpskom narodu namenjena tada savremenoj generaciji, ali je i danas aktuelna. Kao veliki prijatelj srpskog naroda ukazuje na naše vrline i mane, govori o srpskoj inteligenciji, srpskim političarima i srpskoj omladini.

 

 
U obradi korišćen ćirilični PDF sa neta
 
Sve radnje: JA
 
PDF + ePUB + AZW3
(srpski ћирилица & latinica)
 
Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

Није знање, знање знати, већ је знање, знање дати!!!


Thanked by 275 Members:



0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users