Sign In
Create Account
Dragoš Kalajić
Dragoš Kalajić (Beograd, 22. februar 1943 — Beograd, 22. juli 2005) je bio srpski slikar, novinar, pisac i publicist, poznat kao jedan od najistaknutijih srpskih nacionalista 1980-ih i 1990-ih.
Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Rimu i stekao međunarodnu slavu sa novom formom hiperealizma. Još kao student izlagao je u Rimu, Milanu, Briselu, i Beogradu. U Rimu je i dobio nagradu za mlade slikare još 1964. godine. Glumio je Boba u filmu Čudna devojka iz 1962. godine.
Organizovanjem izložbe „Obnova slike“ zatalasao je jugoslovensku likovnu scenu. Bilo je to u galeriji Kulturnog centra. U Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu je napravio izložbu „Nova figuracija“.
Pored slikarstva intenzivno se bavio i pisanjem, objavio nekoliko romana i studija kao što su „Mapa (anti)utopije“ 1978, „Smak sveta“ 1980, „Američko zlo“ 1993, „Izdana Evropa“ i „Rusija ustaje“ 1994. „Poslednji Evropljanin“ 2004. Pisao je predgovore i uređivao niz knjiga iz filozofije autora kao što su Nikolaj Berđajev i Lav Šestov.
Kao novinar objavljivao je priloge u mnogim časopisima i listovima, godinama je bio urednik u „Dugi“ i dopisnik Tanjuga iz Italije.
Verovatno nije veliki broj onih koji bi uz ime Dragoša Kalajića najpre stavili odrednicu pisac. Pre bi rekli slikar, publicista, filosof, angažovani intelektualac, ideolog, ali ne i pisac. Međutim, istina je da je Kalajić na javnu scenu stupio jednim književnim delom par excellence, poemom Krševina iz burne 1968, i istupio sa nje takođe književnim delom, romanom Srpska deca Carstva iz 2005, godine svog konačnog odlaska sa ove stanice bivstva. Između ta dva dela, prvog i poslednjeg, napisao je mnogo drugih i drukčijih (studija, ogleda, novinarsko-publicističkih zbirki tekstova, reportaža, teorijskih rasprava...), ali su početak i kraj, i dosta toga na plodnom putu, bili književni. Književnost je za njega imala veliku važnost i o tome je često govorio, naročito u poslednjoj deceniji i poslednjim godinama svog života ovde, sa ove strane stvari. Nije nimalo slučajno što je svoje poslednje vreme na ovom svetu, boreći se protiv opake bolesti i strašnog cajtnota, trošio pišući jedan roman i jedan roman-memoar. Nije nimalo slučajno što su dva od tri Kalajićeva testamentarna dela romani...
Back to top
