Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Aleksandar Deroko


1 reply to this topic

#1
Carlo

Carlo

    Advanced Member

  • VIP
  • PipPipPip
  • 613 posts
  • 97671 thanks
  • LocationBrdoviti Balkan
Александар Дероко
 
407883-000.jpg
 
    Александар Дероко рођен је 1894. године у Београду, у улици Кнеза Михаила. Као ђак-наредник, један од 1300 каплара, учествује у Првом светском рату. Као један од првих српских пилота, учествује у борбама на Солунском фронту. После рата, студира архитектуру и уметност — у Риму, наставља у Прагу и Брну. Ради на рестаурацији Жиче и Сопоћана. По дипломирању на Техичком факултету у Београду, као стипендиста француске владе, борави у Паризу и, у друштву Растка Петровића, упознаје Саву Шумановића, Пикаса, Корбизијеа... Сарађује у дневним листовима „Време“ и „Политика“. Доцент на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Проучавајући старе уметности и културе, путује у Италију, Француску, Грчку и Малу Азију.
    Пројектовао, између осталог, Костурницу сарајевским атентаторима, Храм Светог Саве на Врачару (1936, са Богданом Несторовићем), Интернат Богословског факултета у Београду, Конак манастира Жича.
    Професор и декан Архитектонског факултета у Београду. Члан САНУ.
    Објавио Карту старина у Војводини, две мапе Народно неимарство I и II, студију Наша фолклорна архитектура, књиге Средњовековни Градови у Србији, Македонији и Црној Гори, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Архитектура старога века, Споменици архитектуре IX-XVIII века у Југославији, Фолклорна архитектура у Југославији, Средњовековни Градови на Дунаву, Са старим неимарима, Народно неимарство, Света Гора...
    Радован Поповић приредио је књигу Дероко и други о њему.
    Заслугом Моме Димића, објављене су две књиге Дерокових мемоарских списа: А ондак је летијо јероплан над Београдом и Мангуплуци око Калимегдана. Из ове друге узели смо податке за ову белешку.
    Повест о „Београду на сусрету два века“ написао је за колекцију Београд у сећањима (1-3) у издању Српске књижевне задруге.
 
Успомене Београђанина
 
image.jpg
 
    О временима древним и оним не баш тако прастарим, везаним за тло, ваздух и воду (и зашто не бисмо додали и ту проклету ватру, можда само и због оног шестоаприлског бомбардовања!) овог јединственог, скрушеног и разбарушеног нашег Београда, прикључујући ту и по који излет као пустоловину у друга места и друкчије пределе, није ваљда нико проговорио на тако живописан начин као што је то чинио архитекта, историчар уметности, један од првих наших авијатичара, сликар и путописац, онај бурни и толико господствен темперамент (рођен на самим Теразијама 1894. године, а преминуо, додуше само физички, нешто ниже, у Савамали, тачније у болници „Свети Сава“ крајем 1988) — Александар Дероко!
    Дерокова сећања, објављена у сад већ две култне књиге А ондак је летијо јероплан над Београдом и Мангуплуци око Калимегдана, толико пута прештампавана и још више препричавана, настајала су „некако узгред“ и „као од шале“, баш кад им је и било време, након ауторове навршене седамдесете године живота и, наравно, без претходне намере да буду обједињена у једној књизи. „Београд на сусрету два века“ — прво значајније Дероково сећање — „измољено“ је од његовог пријатеља, књижевника Милана Ђоковића уредника серије књига у Српској књижевној задрузи, „Београд у сећањима“ (1977). Овај драгоцени текст био је, дакле, први степеник којим се спуштало у „тамни вилајет“ једног сада толико нам присног, древног Београда, оног Дероковог...
 

Скен: 

Please Login or Register to see this Hidden Content

Обрада, латинично пресловљавање и насловница... JA

 

PDF + ePUB + AZW3

(српски - ћирилица & latinica)
 
Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

Није знање, знање знати, већ је знање, знање дати!!!


Thanked by 353 Members:

#2
Carlo

Carlo

    Advanced Member

  • VIP
  • PipPipPip
  • 613 posts
  • 97671 thanks
  • LocationBrdoviti Balkan

Александар Дероко

 

А ондак је летијо јероплан над Београдом

 

5e273846afc2.jpg

 

    Име Александар Дероко подразумева вишедеценијску осведочену оригиналност. Овај вишеструко занимљив и радознао писац и беседник, сликар и неуморни ходочасник, авијатичар и археолог, фотограф и рестауратор, један из строја оних чувених 1.300 каплара и хиландарац; напослетку, академик и дружбеник песника и спортиста био је драгоцена копча која је кроз своје дело обухватила и повезала два живописна и турбулентна века.
    Књига А ондак је летијо јероплан над Београдом, чији је лепршави наслов преузет са потписа једног његовог звонко колорисаног акварела, збирка је ингениозних и свевремених сећања и аутобиографских прибелешки, мемоара и антимемоара кроз коју је Дероко исписао апотеозу и незаборавне странице о Београду XИX и XX века, о његовим херојима, излетиштима, јавним купатилима; о забави на води, уличним продавцима, необичној моди...
    На овим узбудљивим страницама највише простора дато је пустоловини доживљаја, с готово еротским детаљисањем путовања и свакодневице. Тако ведар и препун беше Дероков Београд, пресвучен сав у рођаке и ликове познатих, такав је увелико био и његов Париз којег је неуморно конзумирао са својим пријатељем Растком Петровићем. Друкчији су већ били кошмари из Солуна, врв Цариграда или страшни неспокој Бањице. Дероко је кроз Јероплан проткао позлаћене реченице увек у чулно опипљивом простору, слажући их једноставно као што се кућа поставља, као споменик, просто, за сваког и заувек...
 

Скен: 

Please Login or Register to see this Hidden Content

Обрада, латинично пресловљавање... JA

 

PDF + ePUB + AZW3

(српски - ћирилица & latinica)
 
Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

Није знање, знање знати, већ је знање, знање дати!!!


Thanked by 268 Members:



0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users