10 replies to this topic

[panta]

Bela Hamvaš Biografija

Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Godine 1915. upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš Od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige Nevidljivo zbivanje objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Posle rata, 1948, zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapli u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje.
Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Radi kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik na hidroelektranama na Tisi, a istovremeno danonoćno radi na svojim spisima. Njegov rad ostaje u rukopisima sve do posle njegove smrti, kada su u novosadskom časopisu „Hid“ objavljena dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“.

 

Dela Bele Hamvaša hronološki

 

Moderna umetnost, Eseji i prikazi 1

Đavolijada, roman

Teško je satiru ne pisati, satire

Apokaliptična Filozofija istorije, Eip 2

Knjiga lovorova, eseji

Ono što potom sledi, Eip 3

Čovek bez umetnosti, Eip 4

Anatomija javnog mnjenja, Eip 5

Kriza sveta, studije

Šestoval, studija

Lepota, Eip 6

Začela, eseji

Duh i vlast, Eip 7

Izvan društva, Eip 8

Nevidljivo zbivanje, eseji

Scientia sacra I

Veličina rata i malenkost čovek, Eip 9

Stotinu knjiga, mini-eseji

Filozofija vina

Velika dvorana predaka I, eseji

Oda HH veku, eseji

Na papiru Jakože Dim, Eip 10

Antologija humana

Maja, studija

Put predaka i put bogova, eseji

Svet slike — Slika sveta

Tajni zapisnik, eseji

Pet genija, studija

Tabula smaragdina

Teorija romana, studija

Unicornis

Karneval 1-7, roman

Silentium, eseji

Magija sutre

Sarepta, eseji

Novo leto, roman

Patam I, eseji

Scientia sacra II

U određenom pogledu, roman

Lazar među nama, Eip 11

Patam II-III, eseji

Naime, roman

Prepiska

 

 

Filozofija vina

 

 

Ko pročita Filozofiju vina drugačije će piti i drugačije razgovarati, ne samo o vinu. Još dok bude čitao, misliće na svoje prijatelje s kojima je pio vino i s kojima će opet piti i razgovarati. Neće odoleti - probudiće ih u nevreme telefonom - i pročitati nekoliko Hamvaševih misli o vinu, ženi, životu.

Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku. Da bi to potkrepio i čulno približio svakom čoveku, poslužio se vinom, i na tom sakralnom piću prikazao vrednosti kojima treba težiti, kojima se treba vratiti.

Zaboravili smo suštine života, srljamo obuzeti marginalnim vrednostima i ne primećujemo gde se već sada nalazimo. Kažemo: kriza! A i dalje hoćemo da živimo lagodno kao da se oko nas ništa nije ni dogodilo. Hamvaš preporučuje da se zaustavimo, osvrnemo oko sebe, popijemo čašu dobrog vina: možemo se još spasiti. Sve je poljuljano, ali život može da se vrati pravim vrednostima. Čak nam i ne treba mnogo: istovremeno ne možemo pojesti dva ili tri ručka; ali možemo zapaziti velike istine i pokušati im krenuti u susret, sami, s prijateljima, porodicom.

Hamvaševa misao je okrepljujuća, svima dostupna. (Ako nekome nije, vreme je da se zabrine za sebe.) Filozofija vina je prijatna ulaznica u čudesno delo Bele Hamvaša.

Ko pročita Filozofiju vina, potražiće još koji primerak knjige i prvom prilikom je poklanjati najprisnijim prijateljima. Svako dobija po kap blagoslova.

 

mobi

ćirilica

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

[panta]

Hamvašev brevijar

Preporučuje se da se ove misli čitaju tek onako po jedna-dve, da postanu objekat meditacije za taj dan; treba biti štedljiv i ne brzati, naše je samo ono što smo odista usvojili.

Ova knjiga ima smisla naročito ako čitalac poželi da pročita celovito Hamvaševo delo. Nagrada neće izostati: dobiće krila, bolje će živeti, jasnije shvatiti svet oko sebe.

Sava Babić

mobi

ćirilica

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

[panta]

Knjiga lovorova

 

mobi

latinica

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

[panta]

Patam

 

 

 

Hamvaš, umetnik i mislilac, uskoro će dobiti sledbenike i učenike, uskoro će steći zasluženo priznanje, ne svih, samo određenih krugova i slojeva, uskoro će postati autor koji će se najčešće citirati i koji će se pozivati u pomoć kao neoboriv dokaz za neku tezu. Živeli smo u istim decenijama s Belom Hamvašem, neće nam verovati da ga nismo lično poznavali, da nismo shvatali veličinu njegovog dela.

Sava Babić

 

veliko hvala za sken: alexandia

 

epub, mobi, azw3

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

[mrakor]

Hvala! Pozdrav za sve ''Hamvaševcе''

''Samo prolazno delo vredi objaviti; besmrtno delo može ostati u rukopisu. I posle smrti autora služavka može slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu. Što je jednom napisano besmrtno, njegovo bivstvo više ne zavisi od ljudskog sećanja. To delo je negde drugde pobedilo, večno i konačno. Nije htelo priznanja, nije želelo glas, nije žudelo da poučava, nije tražilo novac, ni vlast, i nije želelo da se dopadne. Čemu glas, novac, moć, slava, priznanja? Svako delo se negde zbiva i u svakom delu se nešto zbiva. Gotovo svako delo se zbiva ovde na zemlji, između čoveka i čoveka. Želim da nekoga ubedim, želim da zabavim, da poučim, da se borim, da raspravljam, da osvajam, da zadivim. Besmrtno delo se ne zbiva ovde. Negde više. Negde dublje. I ono što se nalazi u njemu, zbiva se između čoveka i Boga. Zbilo se. Čak i onda ako to niko ne zna. I Bog će ga se sećati u srcu kada hartije već budu izgorele, onako kao kad se neki porfirni obelisk pretvori u prah, kao pesak. To više nije stvar knjige, njoj ne treba čitalac. Ne treba joj istoriograf. Gotovo sva besmrtna dela su izgorela, a za onaj maleni broj, koji nam se sačuvao, niko ne zna gde je, šta je, ko je pisao, niti šta. O gubitku niko ne može ni da ima pojma, kao što niko ne može znati šta je mislio onaj koji se na osamljenom čunu zavezao na okean i nikada se više vratio nije.''
- B.H.

[nutricionista]

Bela Hamvaš - Mađarski Hiperion

 

 

Evo me u ovom narodu, u ovoj zemlji, svaka mi je namera bezuspešna, svaka reč uzaludna beše, svi planovi su mi se razbili, propao sam, neprimetno, suvišno i nepoznato. Ne gledam more na čijim obalama sam želeo da umrem, ne osećam miris smokava i obalskih borova, koji maestral donosi iz zaliva, i ne čujem romor talasa na hridinama. Čak i ovde poraz.

pdf, 29 str., 217 kb

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

U jednom prelomnom trenutku svoga života i rada, Bela Hamvaš (1897-1968) je izveo sopstvenu računicu: šta je hteo i šta je uradio. Račun je porazan i veličanstven: "Morao sam da naučim da svaka muka i nevolja, pad, lom, patnja pripada mojoj sudbini. Morao sam da saznam kako sam ranjen, i pobeđen sam. Nije mi bilo dopušteno da ustuknem. Nije mi bilo dopušteno da se prodam sreći. Na koncu sam počeo da uviđam smisao patnje.“ Delo je ostalo u rukopisu, objavljeno je tek 45 godina posle nastanka i 30 godina posle autorove smrti. Ali je Hamvaš i posle izvođenja ovoga računa nastavio da piše, tako je nastala druga polovina njegovog velikog opusa: eseji, studije, romani. Ispostaviće se da je on jedan od onih velikih stvaralaca čije delo ne zastareva, njegovo vreme tek dolazi, njegova misao će oploditi i osvestiti mnoge čitaoce i stvaraoce.

    Izuzetna je i veoma retka privilegija koju ima čitalac kada mu je omogućeno da se približi nepristupačnim dubinama jednog ovakvog stvaraoca i mislioca. Hamvaš za sebe tvrdi da je mađarski Hiperion koji je odricanjem i patnjom stigao do istine koju nudi narodu. Hiperion je zapravo sin boga Heliosa, Sunca, koji ljudima i zemlji šalje svetlost i toplotu; ali Hiperion nije samo rođen kao bog, nego je i titan koji je pobeđen u pobuni titana i koga Uran zatvara u podzemnu tamu. On je istovremeno trijumfalni bog i pobeđeni, patnički titan. Za njega ne može ni da postoji sreća u uobičajanom ljudskom smislu.

    Hamvaš je prevalio ogroman unutarnji put, ali i put realizacije, dok je stigao do ovakvih saznanja koja nam nudi. Izričito veli da bez stvaralaštva, dakle jedne vrste realizacije u književnom delu, ne bi mogao opstati. Ali i pored uzbudljivog sleda Hamvaševe misli, značajno je zapaziti s kolikom pažnjom i usredsređenošću pisac saopštava nizove pisama, pažljivo odabirajući i teme i njihov raspored. Težina misli i lakoća saopštavanja gotovo ljudski nesaopštljivih ideja dozirana je s takvom preciznošću da izaziva potrebu analize i saznavanja više nego ijedno drugo Hamvaševo delo.

[nutricionista]

Bela Hamvaš - Filozofija vina
Bela Hamvaš - Magia sutra
Bela Hamvaš - Naime
Bela Hamvaš - Put predaka i put bogova
Bela Hamvaš - Scientia sacra I Duhovna baština drevnog čovečanstva 1
Bela Hamvaš - Scientia sacra I Duhovna baština drevnog čovečanstva 2
Bela Hamvas - Scientia sacra II Hrišćanstvo
Bela Hamvas - Velika riznica predaka

 

Ukupno 1141 str., 22 mb

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

 

U čemu leži tajna u Srba najprevođenijeg stranog pisca poslednjih godina? Da li je potrebno pasti tako nisko i duboko da bi se ovaj pisac otkrio?
Fama o čudnom Mađaru neverovatne erudicije koji je pisao knjige koje za života nije mogao objavljivati, sa rasponom tema od rekonstrukcije misaonog univerzuma Hermesa Trismegistosa do saveta kako najbolje hladiti jagode, izdržavajući se, ne svojom voljom, kao fizički radnik, zemljoradnik i baštovan – počela je ovde da kruži pre desetak godina. Periodika i sve brojnije knjige koje su ubrzo po izlaženju bivale rasprodate, dok izdavači iz neobjašnjivih razloga nikada nisu štampali druga izdanja, ukazivali su da Bela Hamvaš ovde ima nemali broj svojih poštovalaca i redak kultni status. Stvar je bila naizgled čudna jer takvog interesovanja za Hamvaša nema ni u Mađarskoj, gde sve njegove knjige još nisu ni objavljene, a srpski je, osim hrvatskog, jedini jezik na koji je do danas preveden. Iza Hamvaša nisu stajale preporuke autoriteta, izdavačke kuće, trendovi. Jedini čovek koji je stajao iza njegovog ovdašnjeg proboja bio je njegov prevodilac Sava Babić, šef katedre za Mađarski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tek prošle godine organizovano izdavanje Hamvaševih knjiga preuzela je na sebe Dereta, pokretanjem edicije Kontinent Hamvaš, u kojoj su do sada izašle dve važne Hamvaševe knjige – sedmotomni roman Karneval (izašle su dosad prve četiri knjige) i trotomna Scientia sacra I i II. Za prevod ovih knjiga Sava Babić je nedavno dobio i godišnju nagradu "Grafičkog ateljea Dereta". Ko je zapravo Bela Hamvaš?
NA CRNOJ LISTI: Rođen 1897, u Eperješu (današnji Prešov u Slovačkoj), u porodici protestantskog sveštenika, Hamvaš je odrastao u Bratislavi. Godine 1915. upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom, odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš studira nemački i mađarski. Pokušava da se izdržava novinarstvom, mada se radije bavi povrtarstvom. Objavljuje u periodici, piše i prevodi, a 1927. zapošljava se kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige, godinama mukotrpno sakupljane. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige Nevidljivo zbivanje objavljene u nevreme 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Posle rata, 1948, opet u nevreme, zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj, i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapli u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara i dospeva na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Do svoje smrti, 1969, izdržava se radeći kao baštovan, magacioner i pomoćni fizički radnik na hidroelektranama na Tisi. U ovom periodu ispisuje svoj ogroman opus, čije štampanje neće dočekati, i koje će tiho početi petnaestak godina posle njegove smrti, zahvaljujući Katalini Kemenj koja je sačuvala rukopise.
"Užasavam se da budem mudrac ili junak ili svetac. Moje pretenzije su veće. Želim da budem normalan čovek." Ovo njegovo životno opredeljenje koštaće ga udobnosti i karijere, ali će biti osnovna pretpostavka u realizaciji grandioznog opusa. Scientia Sacra je nulta Hamvaševa knjiga, rekonstrukcija zapretenih znanja starih civilizacija, koja on naziva Baštinom. Hamvaš otkriva 600. g.p.n.e. kao graničnu godinu koja razdvaja "zlatno doba", vreme sklada pojedinca, kolektiva, prirode i Boga, od onog što nazivamo modernom istorijom, koju Hamvaš vidi kao istoriju kvarenja, korupcije, drobljenja izvornog ljudskog bivstva. Sećanje na izvornu celinu, kao i mogućnost ostvarivanja novog zlatnog doba (eshatološki) zadržalo se u velikim religijskim sistemima izašlim na temelju učenja Baštine, ispod naslaga profanih tumačenja. Velika sinteza ovih znanja nalazi se u Jevanđelju, nudeći integralnu sliku celine sveta. To je misaoni i idejni okvir u kojem se kreću sve njegove potonje lucidne analize stanja i dubine krize XX veka.
MOLITVENIK ZA ATEISTE: Hamvaš ne podučava, ne propoveda, niti nudi dajdžest izdanja životne filozofije. On skreće pažnju na osnovne stvari. Pogrešno je procenjivati svetsku situaciju na osnovu javnih i opštih stvari, važna je svakodnevica, kaže Hamvaš. Odatle naslovi kao Trešnje brati, Drveće, Krevet, Pesma ptica, Filozofija vina (molitvenik za ateiste). Svakodnevica, njen sakralni red i njena punoća čini ljudski život. Ne trenutak, fragmenat, diskontinuitet, nego večnost, celina, trajanje. "Budnošću" Hamvaš naziva ono stanje svesti otvoreno za spoznaju celine stvarnosti, u kojoj se potom saznaje i sopstveno mesto u njoj, čime ceo poredak dobija viši smisao. "Lud je onaj ko nije pripremljen za večni život ", kaže on na jednom mestu. A rezultat i krajnji smisao posvećenosti životu jeste odricanje života – "zakoračiti u smrt otvorenih očiju".
Njegovi putokazi ukazuju na onaj luk ljudske misli od Lao Cea, Heraklita, Zaratustre, Bude do Bemea, Ničea, Badera, Sen Martena, Genona, ceo korpus mislilaca i pisaca izbačenih iz kartezijansko-marksističkog sistema obrazovanja. To je, uz tretiranje Crkve (koju on oštro distancira od klera, i farisejstva kao osnovne forme delovanja antihrista), u kategorijama inkvizicije, mantija, i opijuma za narod, jedan je od najčešćih nesporazuma sa Hamvašem.
Dok je savremena umetnost utoliko ubedljivija ukoliko doslednije otvori kaverne smisla u okruženju superstruktuirane ektoplazmatične stvarnosti, (najubedljiviji likovi su oni poput Osterovih koji se ne mogavši da nađu ni jedan jedini valjani razlog za bilo kakvu akciju, šopenhaurovski prepuštaju samozaboravu i poništavanju, ili Linčovih junaka koji prate kroz mrak hipnotičku belu liniju izgubljenog autoputa bežeći od sopstvenih dijaboličnih vizija, usamljeni), Hamvaš ide korak dalje od konstatovanja bezizlaznosti moderne egzistencije, i time se može porediti s autorima poput Turnijea i Handkea, koji remitologizacijom, odnosno defragmentarizacijom, nadilaze aktuelne postmodernističke tautologije. "Nema individualnog spasenja", kaže on. Svaki roman je roman o spasenju, i nema romana bez konfesije. Osvrćući se jednom prilikom na gorući problem vere u romanima Dostojevskog, Hamvaš je rekao da egzaltiranost njegovih junaka ne potiče od njihove vere ili odricanja Hrista, već u tome što je u njih, sasvim moderno, nestalo ono "čulo" kojim se u Boga veruje. Oni bi i verovali, ali njihovoj veri nedostaje sadržaj, za kojim oni očajnički žude. Najreprezentativniji u ovom smislu su junaci, upravo iz tog razloga napadno i namerno ideologiziranih, Zlih duha. Čovek bez utemeljenosti nije sposoban čak ni za greh, pa je otud svaka tragedija lažna, svako junaštvo smešno, svaki istinski međuljudski odnos neostvariv, a moderna istorija – istorija skandala.
SVET NESTAJE: Njegov roman Karneval (pisan od 1948-51) građen je upravo na tom osnovu. Oko 900 likova sudara se kao u fizici čestice Braunovog kretanja, bez ikakvih međuodnosa, da bi se prividni haos početka romana uokvirio, u karnevalskoj atmosferi (bahtinovski), sagom o tri generacije Bormeštar koje se kreću u bunilu senzacija moderne istorije. Karneval ima čak 1200 strana, i (samo) po obimu podseća na knjižurine XIX veka, nastale kao reakcija na razbijanje iluzije linearnog prostora i vremena (Lobačevski, impresionizam, Henri Džejms, Niče...). "Svet nestaje, i ako hoćete nešto da vidite, požurite", reći će tada Sezan. Hamvaš u reverzibilnom postupku, sa džojsovskim iskustvom iza sebe, kroz roman nanovo uspostavlja integralnu sliku sveta, ukazujući na njegovu ontološku osnovu (neophodnu perspektivu) bez koje bi slika celine bila nemoguća, uz obavezan, skoro servantesovski, humor kao osnovno vezivno tkivo.
Svi ostali Hamvaševi romani izvedeni iz su Karnevala. U prvih pedesetak strana čudesnog romana Novo leto Hamvaš uvodi stotinu likova, da bi oni našli svoj smisao u jednoj ljubavnoj priči, smisao koji se na čudesan način gradi iz stranice u stranicu, dok se radnja ovog romana napisanog 1957. dešava u okruženju koji nepodnošljivo liči na, ili jeste, postkomunistički rasap, ako je aktuelnom rasapu uopšte umesno lepiti atribute i odrednice. Poslednji Hamvašov roman, Naime, sublimirana je vizija užasa potonuća u korupciju, koja razjeda sve oblike ljudskog postojanja i nastojanja, kipteći besom koji je "hladno središte našeg bića" – i predstavlja poslednji čin njegovog realizovanog i zaokruženog dela.
Zahvaljujući umešnosti Save Babića, Hamvašev jezik na srpskom diše punim plućima, a zahvaljujući njegovom entuzijazmu ovdašnja kultura je povlašćena mogućnošću upoznavanja ovog velikog evropskog mislioca XX veka, čiji će se pravi značaj i uticaj tek videti.

[panta]

Bela Hamvaš - Mađarski Hiperion

kompletan

 

 

mobi

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

ćirilica

 

 

zahvalnost -> alexandii

[magz]

Bela Hamvaš - Nevidljivo zbivanje: Silentium

 

 

Vise o knjizi:

Please Login or Register to see this Hidden Content

pdf, srpski, cirilica

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

[BabolaT]

Bela Hamvas - Jasmin i maslina

PDF / AZW3 / EPUB 

volter & BabolaT

 

 

Jasmin i maslina na autentičan način ispisuje konture teškog života tipičnog za intelektualce i umjetnike bivših komunističkih zemalja, ali i života duboko prožetog filozofskom mišlju i iskrenim predanjem. Onim što Belu Hamvasa i cjelokupno njegovo djelo čini neprocjenjivo vrijednim poklonom.

 

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

[boris 88]

Bela Hamvaš - Pet genija, Tabula smaragdina

 

 

Znamo da je krizni obrt života čovečanstva započeo otprilike šeststo godina pre Hrista, jer je čovek do tada živeo u zajednici bez problema, i ako je imao sudbinskih teškoća, to su bile više prirodne sile, glad, bolest, ali nikada problematika zajednice. U to vreme je započeo proces koji je kasnije nazvan individuacijom, što znači da je najviša ravan čovekovo biće. Ličnost je postala nosilac duha. Za nju nema nemogućeg, što god hoće, ona i ostvari, ona je tvorac. Otkako se ličnost pojavila na zemlji u ovom obliku, ona dovodi pod znak pitanja zajednicu, čak i samim svojim prisustvom. Najviši stepen bića i prava njegova vrednost nije zajednica, čak ni ako je ona lepa i sakralna, nego individualizovani čovek, čak i ako je negativan i đavolski i pun mržnje. 
— 
Danas je sudbina svakog civilizovanog čoveka i sudbina celokupnog čovečanstva u krizi već i samo zbog komplikovanog moralno-političko-ekonomsko-društveno-psihološkog sklopa civilizacije. Svaki čovek i celokupno čovečanstvo istovremeno žive više međusobno neusklađenih sudbina. Čovekovu sudbinu određuju njegovi konflikti, a presuđuje to kako će, a pogotovo na kom nivou, umeti da ih razreši. Tarot svojim matriksima osmišljava krizu. On ne razrešava zagušenje karme, nego time što daje čoveku matrikse u ruke, omogućuje razrešenje. Naravno, kriza ostaje, ali se premešta na viši nivo, odnosno postaje teža, što je samo drugi izraz za to da je lakša. Zagušenje ostaje i greške i grehovi ostaju, što je još podnošljivo, ali ostaje i jad, što je teško podnošljivo.

(Bela Hamvaš) 

 

Izvor - Sken nađen na netu

Obrada i ocr - ja, knjiga nije pročitana, verovatno ima grešaka.

Format - PDF, ćirilica.

 

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.

Hidden Content
You'll be able to see the hidden content once you thank this post.