Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Poezija, Citati, Moji literarni pokušaji

Za vaše literarne pokušaje Za poeziju - vašu i tuđu Citati

670 replies to this topic

#661
drdm

drdm

    Bronze Member

  • Prijatelj foruma
  • PipPipPipPip
  • 1,090 posts
  • 19910 thanks
“The majority believes that everything hard to comprehend must be very profound. This is incorrect. What is hard to understand is what is immature, unclear and often false. The highest wisdom is simple and passes through the brain directly into the heart.”
 
"I think it would have been much better if Newton had contemplated how the apple got up there in the first place!"
 
Viktor Schauberger 1885 - 1958


Thanked by 2 Members:
easy , boden

#662
drdm

drdm

    Bronze Member

  • Prijatelj foruma
  • PipPipPipPip
  • 1,090 posts
  • 19910 thanks
Priroda nam je dala po dva oka i dva uha i samo jedan jezik da bi smo mogli više da gledamo i slušamo a manje da govorimo jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
 
Čitanje bez razmišljanja stvara nesrećan duh, a razmišljanje bez čitanja čini čoveka neuravnoteženim.
 
Ne možemo svi biti bogati i poznati, ali svi možemo biti dobri.
 
Konfučije 551–479 BC


Thanked by 3 Members:
tymoty , easy , boden

#663
drdm

drdm

    Bronze Member

  • Prijatelj foruma
  • PipPipPipPip
  • 1,090 posts
  • 19910 thanks
A onda mi je sinulo. Nas dvije smo možda sjajni suputnici, ali na koncu nismo ništa do osamljene grude metala, svaka u svojoj zasebnoj orbiti. Izdaleka izgledaju kao prekrasne zvijezde repatice, ali svaka od njih tek je zatvor u kojem smo zaključane i same, na putu nikamo. Kad se putanje naših dvaju satelita slučajno ukrižaju, možemo biti zajedno. Možda čak jedna drugoj otvoriti srce. Ali samo na prekratak tren. Već u sljedećem trenutku naći ćemo se u potpunoj samoći. Sve dok ne sagorimo i postanemo ništa.
 
Moj slatki Sputnik (2004) – Haruki Murakami
 
 
Ti i ja
mi smo dve morske trave
koje se u leluju tišine
dotiču najdubljim čutanjem.
 
DODIR - Vera Jelić - Boje života (2018)


Thanked by 1 Member:
easy

#664
Vronsky

Vronsky

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 22 posts
  • 69 thanks

Limena piksla

Please Login or Register to see this Hidden Content



#665
Vronsky

Vronsky

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 22 posts
  • 69 thanks

Anton Jegorovič

Please Login or Register to see this Hidden Content



#666
Vronsky

Vronsky

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 22 posts
  • 69 thanks

Sikirica

Please Login or Register to see this Hidden Content



#667
Višnja2

Višnja2

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 17 posts
  • 81 thanks
Biti majka je poput triaže, pomislila je. Stalno moraš birati,
dijeliti poljupce, zagrljaje i svoje dragocjeno vrijeme djetetu kojem je
u danom trenutku to najpotrebnije. To znači da se netko uvijek
osjeća izostavljenim. I što onda reći tom dijetetu? Da život nije
pošten i da će mu biti lakše shvati li to na vrijeme?
Okus meda, Eileen Goudge

Thanked by 3 Members:
COVID19. , boden , drdm

#668
easy

easy

    Advanced Member

  • Prijatelj foruma
  • PipPipPip
  • 554 posts
  • 12277 thanks

Tada je, jedno veĉe, došao je on, ja ga nikad više zaboraviti neću. Brzo je nestao posle, pa ipak on mi je bio više nego brat.

Ĉinilo se da njegove duge i tanke, kao motka, noge ne gaze po zemlji, kao da je lebdeo nad zemljom. Ne beše odrpan, pa ipak, boju njegovih hlaĉa ne pogodih nikad. Nad njima crni mornarski kaput, na njemu jedno jedino zlatno dugme »moja zlatna prošlost« reĉe on. Glas mu beše mutan i blag. Ja sam od njega nauĉio da govorim iskreno.  Prišao je stolu tiho i pozdravio: »Polinezija gospodo«.

Ja sam bio davno navikao na sve đake, glumce i Crnogorce, koji su se družili sa nama, beše nas svakojakih, pa ipak ja se zaĉuđeno okretoh. Pomislio sam da je kakav pesnik, jer mi smo ĉesto bili pesnici.

Mene je pogledao, nepoznatog, samo je mene pogledao, a te oĉi behu svetle, bistre, one me setiše neba.

Ja tiho zapitah jednog pravnika kraj mene, koji je jednako tražio vezu među Dušanovim zakonikom i nekim ediktima, »kakav je taj?«

»Neka dalmatinska ždera, probisvet, nemoj da mu uzajmiš.«

Ništa kod nas ne beše ĉudno. Pa ipak njegovo odelo zaĉudilo me je. Beše iznuren i bled. Docnije sam se radovao da sam i ja bled. Crni kaput, što je visio sa njegovih pogrbljenih pleća, toliko je bio smešan nad tim izbelelim hlaĉama, kao da je neko, na veselo letnje mornarsko odelo, nabacao crn pogrebni svešteniĉki plašt.

U to doba ja sam govorio samo o korintskim stupovima i o rodoljublju. Zaĉudih se njegovom lepom licu, blagom i ĉistom; na njemu ne beše ni jedne bore, ni jedne pijane senke. On mi je pružio ruku i reĉe: »vi liĉite na mene, da niste i vi na putu, pozajmite mi molim vas«... njegove ruke su drhtale, i bile pune belega i rana, neĉiste, one se grĉile u mreži zamršenih žila, punih ĉvorova. Ali njegova razdeljena kosa beše mila i blaga, kao staro zlato. 

Rekoše mi da je bivši mornarski ĉasnik i da ima veze sa moskovskim studentima, da je noću pijan, a da danju uĉi decu engleskome i francuskom.

Pred zoru izađosmo na ulicu. Odrpanci su prašili i ĉistili kaldrmu i zalivali je. Mi smo voleli te mraĉne mokre ulice. Znali smo da nam je budućnost na ulici. 

 

Miloš Crnjanski - Dnevnik o Čarnojeviću


Zvezde, planete i njihovi odnosi ne odlučuju ni o čijoj sudbini. - Zaratustra


Thanked by 4 Members:
tymoty , boden , drdm , markocim

#669
morena38

morena38

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 28 posts
  • 107 thanks
 
Zumbul i marmelada - Parodija na internet komunikaciju 
 
Marko:
Poštovani,
Molim vas da ne tražite knjige koje su forumom prolazile već sto puta.
 
Sima:
Čekajte gospodine Marko.
Kako mogu znati koliko je neka knjiga puta prolazila?
Hoćete li reći da je moja obaveza da prvo izbrojim koliko je puta nešto prolazilo, pa tek 
onda da to potražim?
I, šta ako pogrešim?
Recimo, knjiga je prošla sto puta, meni se učini da je išla devedeset devet puta i onda ćete me isključiti sa foruma.
Zar ne?
 
Bogdan:
Razume se da ne gospodine Simo.
Nije Marko toliko bezdušan koliko se vama čini.
Ako primeti da ste brojali koliko je knjiga puta prošla forumom umesto da je skinete, poslaće po vas hitna kola, a članstvo na forumu i poruke će vas čekati
dok se ne vratite sa psihijatrije.
Ok, možda će potrajati, ali ne brinite, poruke i članstvo nigde neće pobeći.
 
Sima:
Šta ću na psihijatriji?
Nisu valjda promenjena pravila foruma, pa da se tamo čuvaju naše knjige?
Psihijatrija je od mene jako daleko i morao bih raditi samo za gorivo da bih svaki dan išao na brojanje knjiga.
 
Bogdan:
Ne brinite gospodine Simo.
Stvari stoje trenutno tako da će psihijatrija postati vaš stalni dom.
 
Sima:
Zajebavaš li ti to mene, ili si totalno ćaknut?
Previše sam novca uložio u ovu divnu vilu da bih je menjao za život sa tamo nekim ludacima.
 
Mirko:
Ma, Simo, ne brini.
Bogdan ti samo želi dobro.
 
Sima:
Kakvo crno dobro, nego hoće da se useli u moju vilu!
 
Goran:
Ljudi, polako!
Hajde da budem konkretan kad niko drugi neće.
Simo, odakle ti ideja da bi Bogdan iz centra Londona želeo da se preseli u tvoju vilu u Babušnici?
On samo hoće da ti stavi do znanja da ovih dana nisi baš čitav.
 
Sima:
Kako nisam čitav?
Imam bre dva metra visine, sto dvadeset kila težine i komšija Žika se šalio kada je rekao da će me polomiti na spavanju.
Znači da sam ite-kako čitav.
 
Bogdan:
Dva metra težine, sto dvadeset kilograma visine i nula miligrama mozga.
 
Sima:
Što sad ti grupu Miligram mešaš u ovu našu raspravu?
 
Janko:
Uh, bre, Simo, nisam hteo do sad da se mešam, ali moram da primetim da tebe ne bi primili ni na psihijatriju, čak i kad bi psihijatrija postojala na nekom
salašu.
 
Marko:
Halo, ljudi, ni zube ne mogu da operem, a vi napravite takav haos na forumu da mi treba čitava horda moderatora za smirivanje situacije.
Sad je stvarno dosta vređanja, ismevanja i ispraznih poruka.
Simo, hteo sam da kažem da si na forumu od osnivanja i da bi ipak morao znati da je, primera radi, knjiga Zumbul i marmelada prošla bar jednom godišnje.
 
Sima:
Auh, to mora da je mnogo dobra knjiga!
Molim da mi je neko pošalje.
 
Marko:
Oh, Simo, samo sam dao primer.
Knjiga Zumbul i marmelada ne postoji.
 
Bogdan:
Baš lepo od tebe Marko što sada nisi otišao na pranje nogu, jer bi u tom slučaju svi članovi foruma stigli da se jave i potraže knjigu Zumbul i marmelada.
A tek da si otišao na kupanje, garantujem ti da bi te ispred peškira čekala tužba zbog lažiranja naziva knjige.
 
Goran:
Ne brini Bogdane.
Sima će zataškati situaciju tako što će noćas napisati tu knjigu.
Marko, morao si znati da ovaj forum nije za tako prepametne ljude.
Ne vidim razlog da se Sima ovde zamara sa nama kad noćas može pisati knjigu.
Neće valjda dopustiti da mu se komšija Žika smeje kad čuje sa kim se dopisuje po ceo dan?
I za kraj zapiši jedan savet.
Prvo si u životu trebao naučiti da u normalnom vremenskom roku opereš zube, pa tek onda da osnuješ forum ovakvog tipa.
 
Sima:
Hvala ti brate na ideji!
Baš dobar naslov za ljubavnu priču.
Voleli se zumbul i marmelada i bili srećni više nego što je dozvoljeno.
E, odoh da pišem knjigu.
Neka je dobije onaj ko traži da čita nešto pametno, umesto da se dosađuje na mestu čiji vlasnik šest sati pere zube.


Thanked by 4 Members:
markocim , boden , drdm , Carlo

#670
zlatnidan

zlatnidan

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 6 posts
  • 207 thanks

Ekonomija žudnje

 

znaš kakva je bila moja baba,
čuvala je decu po Herceg Novom,
on mlatio mistrijom
po zidovima u komšiluku
pa se udala.

zime su bile duge,
kubici drva se pogoreli.
ona je palila vatre,
on tresao čunkove o njenu glavu.

ja sad gde god da odem
kažem nisam odande.
pripadam poljani, tamo gde su
komšije odavno zakopale mućak
sa naše strane međe,
ali ne i ljudima koji su je naselili.

u nižim razredima sam sanjala
kako me jure da me kolju,
u višim četvorku iz matematike.
na fakultetu nisam dizala bune.

noću čujem topljenje glečera na severu,
klizišta kako zatrpavaju Ameriku.
tako im i treba!
govore ljudi iz mog sela.

grudi su mi i danas
kao nekad ocena iz matematike.
Petrović, mršava dvojka,
rekla bi nastavnica dok deli zadatke.

i dalje me pitaju o tebi, to boli
mnogo više nego
kad su me u školi pitali
koje slovo ne znam da kažem.
pa pička vam materina recite vi
ono što ne znate, mislila sam.

bićeš bogat
kako si se oduvek i ponašao,
a nisam ti rekla
oduvek sam maštala da kreneš ka meni
onde gde i buržuji kreću praznih ruku.

uvek sam želela
da dođeš
u zagrljaj.

 

Radmila Petrović



Thanked by 4 Members:
tymoty , drdm , boden , Carlo

#671
boden

boden

    Gold Member

  • BD tim
  • PipPipPipPipPipPip
  • 5,396 posts
  • 164208 thanks

Jedna od omiljenih zabava seljaka sastojala se u tome da hvataju ptice, oboje im perje i onda ih puštaju da se vrate svome jatu. Dok su ta jarko obojena stvorenja tražila sigurnost uz svoje istovrsnike, ostale su ih ptice, gledajući ih kao zastrašujuće strance, napadale i nemilosrdno čerupale, sve dok ih ne bi usmrtile.

Obojena ptica / Jerzy Kosinski


BUDI HUMAN
Za Laninu životnu bitku!

https://www.budihuma.../lana-jovanovic

 

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN prikuplja novčana sredstva za Lanu Jovanović (2019). Budi human, pomogni i ti.


Thanked by 2 Members:
markocim , drdm



0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users