Jump to content

Dobrodošli na Balkandownload.org
Tražite domaće knjige, exyu magazine, sinhronizirane crtane filmove, PC i ostale igre, strane i domaće filmove, dokumentarce, stranu i domaću muziku, itd. ? Ne morate tražiti dalje jer sve ćete to naći kod nas, uredno postavljeno i spremno za download. Osim toga registracijom možete sudjelovati u raznim postojećim temama na forumu, otvarati nove teme, sudjelovati u chatu i još mnogo toga. Ako već imaš otvoren račun, logiraj se ovde ,a ako želiš saznati zašto smo najbolji otvori novi račun i uverite se sami :)
Photo

Poezija, Citati, Moji literarni pokušaji

Za vaše literarne pokušaje Za poeziju - vašu i tuđu Citati

667 replies to this topic

#661
drdm

drdm

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 847 posts
  • 5994 thanks
“The majority believes that everything hard to comprehend must be very profound. This is incorrect. What is hard to understand is what is immature, unclear and often false. The highest wisdom is simple and passes through the brain directly into the heart.”
 
"I think it would have been much better if Newton had contemplated how the apple got up there in the first place!"
 
Viktor Schauberger 1885 - 1958


Thanked by 2 Members:
easy , boden

#662
drdm

drdm

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 847 posts
  • 5994 thanks
Priroda nam je dala po dva oka i dva uha i samo jedan jezik da bi smo mogli više da gledamo i slušamo a manje da govorimo jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
 
Čitanje bez razmišljanja stvara nesrećan duh, a razmišljanje bez čitanja čini čoveka neuravnoteženim.
 
Ne možemo svi biti bogati i poznati, ali svi možemo biti dobri.
 
Konfučije 551–479 BC


Thanked by 3 Members:
tymoty , easy , boden

#663
drdm

drdm

    Advanced Member

  • Members
  • PipPipPip
  • 847 posts
  • 5994 thanks
A onda mi je sinulo. Nas dvije smo možda sjajni suputnici, ali na koncu nismo ništa do osamljene grude metala, svaka u svojoj zasebnoj orbiti. Izdaleka izgledaju kao prekrasne zvijezde repatice, ali svaka od njih tek je zatvor u kojem smo zaključane i same, na putu nikamo. Kad se putanje naših dvaju satelita slučajno ukrižaju, možemo biti zajedno. Možda čak jedna drugoj otvoriti srce. Ali samo na prekratak tren. Već u sljedećem trenutku naći ćemo se u potpunoj samoći. Sve dok ne sagorimo i postanemo ništa.
 
Moj slatki Sputnik (2004) – Haruki Murakami
 
 
Ti i ja
mi smo dve morske trave
koje se u leluju tišine
dotiču najdubljim čutanjem.
 
DODIR - Vera Jelić - Boje života (2018)


Thanked by 1 Member:
easy

#664
Vronsky

Vronsky

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 18 posts
  • 42 thanks

Limena piksla

Please Login or Register to see this Hidden Content



#665
Vronsky

Vronsky

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 18 posts
  • 42 thanks

Anton Jegorovič

Please Login or Register to see this Hidden Content



#666
Vronsky

Vronsky

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 18 posts
  • 42 thanks

Sikirica

Please Login or Register to see this Hidden Content



#667
Višnja2

Višnja2

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 16 posts
  • 69 thanks
Biti majka je poput triaže, pomislila je. Stalno moraš birati,
dijeliti poljupce, zagrljaje i svoje dragocjeno vrijeme djetetu kojem je
u danom trenutku to najpotrebnije. To znači da se netko uvijek
osjeća izostavljenim. I što onda reći tom dijetetu? Da život nije
pošten i da će mu biti lakše shvati li to na vrijeme?
Okus meda, Eileen Goudge

Thanked by 2 Members:
boden , drdm

#668
easy

easy

    Advanced Member

  • Prijatelj foruma
  • PipPipPip
  • 495 posts
  • 11271 thanks

Tada je, jedno veĉe, došao je on, ja ga nikad više zaboraviti neću. Brzo je nestao posle, pa ipak on mi je bio više nego brat.

Ĉinilo se da njegove duge i tanke, kao motka, noge ne gaze po zemlji, kao da je lebdeo nad zemljom. Ne beše odrpan, pa ipak, boju njegovih hlaĉa ne pogodih nikad. Nad njima crni mornarski kaput, na njemu jedno jedino zlatno dugme »moja zlatna prošlost« reĉe on. Glas mu beše mutan i blag. Ja sam od njega nauĉio da govorim iskreno.  Prišao je stolu tiho i pozdravio: »Polinezija gospodo«.

Ja sam bio davno navikao na sve đake, glumce i Crnogorce, koji su se družili sa nama, beše nas svakojakih, pa ipak ja se zaĉuđeno okretoh. Pomislio sam da je kakav pesnik, jer mi smo ĉesto bili pesnici.

Mene je pogledao, nepoznatog, samo je mene pogledao, a te oĉi behu svetle, bistre, one me setiše neba.

Ja tiho zapitah jednog pravnika kraj mene, koji je jednako tražio vezu među Dušanovim zakonikom i nekim ediktima, »kakav je taj?«

»Neka dalmatinska ždera, probisvet, nemoj da mu uzajmiš.«

Ništa kod nas ne beše ĉudno. Pa ipak njegovo odelo zaĉudilo me je. Beše iznuren i bled. Docnije sam se radovao da sam i ja bled. Crni kaput, što je visio sa njegovih pogrbljenih pleća, toliko je bio smešan nad tim izbelelim hlaĉama, kao da je neko, na veselo letnje mornarsko odelo, nabacao crn pogrebni svešteniĉki plašt.

U to doba ja sam govorio samo o korintskim stupovima i o rodoljublju. Zaĉudih se njegovom lepom licu, blagom i ĉistom; na njemu ne beše ni jedne bore, ni jedne pijane senke. On mi je pružio ruku i reĉe: »vi liĉite na mene, da niste i vi na putu, pozajmite mi molim vas«... njegove ruke su drhtale, i bile pune belega i rana, neĉiste, one se grĉile u mreži zamršenih žila, punih ĉvorova. Ali njegova razdeljena kosa beše mila i blaga, kao staro zlato. 

Rekoše mi da je bivši mornarski ĉasnik i da ima veze sa moskovskim studentima, da je noću pijan, a da danju uĉi decu engleskome i francuskom.

Pred zoru izađosmo na ulicu. Odrpanci su prašili i ĉistili kaldrmu i zalivali je. Mi smo voleli te mraĉne mokre ulice. Znali smo da nam je budućnost na ulici. 

 

Miloš Crnjanski - Dnevnik o Čarnojeviću


Mnogi se bumeranzi ne vrate već radije odaberu slobodu. - Stanislav Lec


Thanked by 3 Members:
boden , drdm , markocim



1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users